а у организацији Удружења „Светосавске свечаности” отпочео је 23. јануара отварањем изложбе ученичких радова насталих на иконописачкој радионици и предавањем „Најчешће грешке у васпитању децеˮ др Влајка Пановића.
На самом почетку програма публици се обратио Ђуро Церанић, у својству председника Удружења „Светосавске свечаностиˮ. Он се осврнуо на оно што чини окосницу њиховог рада, а потом је дао реч иконописцу Бобану Мандићу. Мандић је указао на све оно што су у претходном периоду на иконописачким радионицама постигли талентовани основци и изразио задовољство што су радови изложени у простору Галерије Библиотеке и самим тим приказани широј јавности. Такође, врло значајан сегмент поставке заузимају и радови ученика Уметничке школе у Чачку са смерова дрворезбар и конзерватор културних добара. Изложбу, коју посетиоци могу погледати до четвртка, 26. јануара отворио је Миодраг Даниловић, проф. историје уметности. Пригодним рециталом ученика и музичком тачком употпуњен је уметнички део програма.
Потом је у Великој сали уследило предавање на тему васпитања деце др Влајка Пановића, клиничког психолога. Др Пановић иза себе има дугогодишњу праксу, а највећи део своје каријере провео је на ВМА као специјалиста медицинске психологије. У уводном делу излагања он је скренуо пажњу на парадокс савременог доба у коме су људи, упркос техничком напретку и погодностима која им се нуде, много мање радосни и суштински задовољни. Самим тим су и мање способни да правилно васпитавају децу и да се снађу у данашњем друштву.
Он је истакао да техника, технологија и медији нуде човеку илузију да лако може да превазиђе све животне проблеме, а такав став директно утиче на особу и она све више живи „поцепаноˮ између реалности и виртуелног света. Указао је и на то да савремени људи имају све мање времена за породицу као заједницу, те је то и један од првих разлога што и не успевају да на прави начин помогну својој деци да изаберу квалитетнију, односно добру страну живота. Он је кроз форму питања и одговора покушао да да одређене практичне савете који би родитељима помогли у васпитању деце, односно у кориговању одређеног понашања. Говорио је и о томе колико је важно разумевање супружника и стварање хармоничног односа у породици, и да је конкретан разговор и стрпљење много важније од потребе да се „истераˮ правда. Као кључну тачку око које би сви чланови породице требало да се окупљају предавач види љубав, односно људско срце пуно топлине и радости.
Оваквом поруком др Влајко Пановић се наслонио и на светосавске вредности у коме здрава и функционална породица има кључну улогу за развој друштва.
Глас западне Србије
