Утицај високих температура на род и квалитет воћа у западној Србији 


Vučić se danas obraća javnosti              U Srbiji danas još toplije, do 28 stepeni              Prvo su podgrevali proteste, a danas pitaju što kasni otvaranje - evo šta im je Todorović odgovorio              Gold gondola u izmenjenom režimu rada od 2. aprila              Gradovima i opštinama sredstva za inovativna rešenja u saobraćaju, akcenat na bezbednost dece              Besplatni mamografski pregledi u Ivanjici: Zakazivanja od 1.aprila              Požeški odbornici usvojili planove i programe za ovu godinu opštinskih preduzeća              Todorović: Velika imena iz sveta hirurgije u našem gradu              Dr Hektor Vilka Melendes iz UK do detalja opisao transplantaciju jetre i tankog creva od živog donora              Čačak ugostio više od 400 najeminentnijih srpskih hirurga              U Čačku prikazan „hamburški zahvat”, čuveni dr Dejan Bogoevski predstavio srpskim kolegama nove hirurške metode u lečenju hroničnog pankreatitisa             

 
Утицај високих температура на род и квалитет воћа у западној Србији
Trenutno na sajtu: 667       |       Podeli:
25.07.2022 | 0 коментар(а)



Чачак - Тропске температуре веома утичу на квалитет и развој воћа, као и свих воћних врстa.



Према речима Иване Глишић вишег научног сарадника Института за воћарство у Чачку воћари у чачанском крају страхују и забринути су због екстремно високих температура, што је каже, потпуно нарузумљиво имајући у виду негативан утицај који оне имају на све врсте воћака.

Ивана Глишић, виши научни сарадник Института за воћарство Чачак, фото: ГЗС

„Негативан утицај пре свега произилази из чињенице да су оптимални временски услови за протицање фотосинтезе температуре између 20 до 27 степени. На температурама изнад 30 степени већ долази до успоравања процеса фотосинтезе да би се изнад 35 она потпуно обуставила. Са друге стране процес дисања је интензиван и у том процесу се органске материје троше. На тај начин се јавља негативан бикланс фотосинтезе, односно биљке троше више органске материје него што створе у процесу фотосинтезе, па за последицу тога, просто речено, имамо плодове, који немају довољан квалитет какав би требало да буде”, рекла је Ивана Глишић, виши научни сарадник Института за воћарство.

Глишић је навела да плодови садрже мање шећера, што је супротно очекивањима, јер се сматра да је лето топло, дуго и да би плодови требало да буду пуни шећера.

Сушно лето, фото: ГЗС

„Високе температуре су праћене и појачаним сунчевим зрачењем, висок ниво сунчевог зрачења за последицу има појаву ожеготина, пре свега на плодовима и такви плодови немају никакав тржишни значај, осим на плодовима, ожеготине се јављају и на листовима, а могу се појавити и на кофри изданака. Тако да све то негативно утиче на плодове који сада пристижу на бербу или касније током јесени. Са друге стране у овом периоду долази до дифиренцирања рода за наредну годину и у овако екстремно лошим условима може се очекивати мањи род и у следећој”, појаснила је Глишић.

Према њеним речима, наводњавање може ублажити негативан утицај високих температура и појачано сунчево зрачење због тога што у условима овако екстремно вискох температура ниска је релативна влажност ваздуха.

„Управо због свега наведеног долази до повлачења воде из ткива самих плодова, па они постају смежурани, опадају, те немају никакав економски значај. У ситуацији где имамо довољну обезбеђеност воћњака водом, тај процес се може избећи, али адекватна обезбеђеност водом сама по себи не може спречити штетан утицај високих температура на обустављање процесе фотосинтезе”, објашњава Глишић.

Осим наводњавања оно што се може учинити у циљу заштите од високих температуре јесте да се бирају источне и североисточне експозиције, које су нешто мање топле у поређењу са осталима.

„Постоји могућност постављања мрежа за затамњивање, које могу снизити температуру ваздуха у воћњаку за неких три до пет степени, такође, могу умањити негативан ефекат тог појачаног сунчевог зрачења, али са друге стране, уколико поставимо мреже, а имамо гоодину са доста облачности , имаћемо проблем да ће нам плодови бити неадекватно обојени, те опет неће имати довољно шећера, што значи да је то теже избалансирати”, закључила је Глишић.

Прилог емитован у емисији „150 минута” Прве телевизије:

 

 

 

 




PODELI:








Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


SUSA VOCE IVANA GLISIC INSTITUT

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 155.853.467 посета
Тренутно на сајту: 667 посетилац(a)