а данас и сутра ће да понови исто. Разлог - срећа коју ће видети на лицима унука и деце када им у Београд однесе пакете хране.
Вукомир Бабић (72) живи у Равној Гори, селу близу Кушића. Ту је јуче оставио пакет хране тежак 20 килограма који је носио на леђима током "шетње" дуге 20 километара.
Каже да је то део поклона који спрема да када за викенд крене за Београд однесе "сину на насеље (прим.уред. усељење)".
Он ће тако и сутра и прекосура прећи истом маршрутом, са новим пакетима хране, па онда аутобусом у престоницу.
- Навикао сам ја, није ми тешко, умео је овде снег да напада и преко метра. Зову ме из Београда да питају како сам, ја се насмејем и кажем да не брину - прича овај супер дека из ивањичког краја.
"Сав би лед могао да истопим колико ми је топло око срца"
Снег је каже њима нормална појава, а да пешачи може још, наручито када су овакви поводи у питању.
- То је мени мило и топло око срца, сав би лед около могао да истопим - прича овај симпатични старац са осмехом на лицу.Од деде Вукомира многи би имали шта научити. Посветио се животу на селу, без стреса и тензије. Снег у јануару, прича он, нормална је појава па му није јасно око чега се диже толика галама.
Деценијама је пешачио, радио разне послове, а никада у животу код лекара није био. Не зна како је то када неко добије температуру.
Супер дека, фото: Беба Бојовић
Никад нисам био болестан
- Ја лекару не идем, немам разлога јер никада болестан нисам био. Сваки дан сам пешачио 10 километара читавих 28 година до посла и толико у повратку. Кад стигнем кући, мало одморим, па онда опет прионем на посао око стоке и домаћинства. Био сам кувар у школи, читав радни век са децом, показало се да су они најбољи лек - каже деда Вукомир.
Да им дођем како обичаји налажу
Овај времешни старац живи са супругом у удаљеном ивањичком засеоку. Мало је људи остало у овим руралним подручјима и то су махом старачка домаћинства.
- Сналазимо се како знамо и можемо у овим годинама. Децу смо хвала Богу испратили њиховим животним стазама и највише нам душу огреје неки њихов успех. Питате да ли ми је тешко да пешачим 20 километара до Кушића и носим ове пакете? Па наравно да није јер сам пресрећан што су се син и снаја скућили и што могу да им дођем на насеље, домаћински, како то наши обичаји налажу - каже Вукомир коме ови километри у 72. години, по снегу и мразу, нису ни дуги, ни напорни.
ГЗС/ Извор: ИнфоЛига