а онда су му пре десет година ођедном отказала оба бубрега. Без могућности да их лечи свакодневно је прелазио 60 километара како би примио дијализу у чачансој болници. Све те године тражио је донора и био на листи чекања, а онда се испоставило да живот може да му спасе онај ко му га је и подарио. Донор му је био отац Жарко.

"Од самог старта био сам свестан да дијализа није трајно решење. Сваког понедељка, среде и петка ишао сам на терапије и то је заиста било веома тешко. Током последње три године вене су од силиних убода почеле да тромбозирају, па сам и њих морао да оперишем. Пријатељи више нису могли да гледају како се мучим и ступили смо у контакт са клиником у Турској у којој се врши трансплантација, али је било потребно скупити око 30.000 евра за лечење које моја породица и ја нисмо могли да обезбедимо", започиње причу Никола за РИНУ.

Његови пријатељи из Удружења "Драгачевско сунце" организовали су хуманитарну акцију и захваљујући људима великог срца и добре воље новац је брзо скупљен. Никола је са оцем отишао у Турску 03. априла где је боравио десет дана и извршена му је трансплантација једног бубрега. Осећај који је доживео кад се пробудио након операције каже да не може описати речима.

"Био сам буквално други човек и то могу да разумеју само они људи који имају сличних проблема. Не каже се узалуд да здрав човек има хиљаду жеља, а болестан само једну. Операција је прошла како треба, сви други органи су добро прихватили нови бубрег. Отац је такође добро. Исто вече сам устао из кревета и нисам веровао да је моја борба која је трајала десет година, заправо завршена за само десет дана", каже Никола.

Овај Драгачевац је можда и најбољи пример да се добро добрим враћа, јер је један од оснивача Удружења "Драгачевско сунце" иза ког су на десетине успешно спроведених хуманитарних акција. Упркос својој тешкој ситуацији и великим здравстеним проблемима Никола је увек био ту да помогне другима. Вратило му се на најбољи могући начин, јер сви они којима је он помогао, сада су помогли њему.

"Никад нисам изгубио веру да постоји добро у људима. Ко у чуда верује, тај чуда и ствара. Иза нашег удружења је много успешних акција, трудили смо се да помогнемо свима што више можемо. Увек сам настојао да дам што већи допринос и сада су сви ти људи помогли мени да имам нормалан живот. Оно што ме радује кад видим толико добрих људи јесте да без обзира на све, хуманост никад не пада на испиту. То је оно што ми улива наду и даје снагу да и даље наставим са хуманитарним радом, али сада као многи здравији човек", рекао је овај храбри хуманиста.

Никола поручује да ће се сада са још више снаге и енргије посветити активностима у Удружењу "Драгачевско сунце", а жеља му је, како каже, да се опет врати у свет спортског новинарства кијим се успешно бавио претходних година.

ГЗС/РИНА