поред своје троје деце, подигла и педесетак малишана без родитеља, данас слави 82. рођендан.

Живи са 12.000 пољопривредне пензије, за коју су она и муж годинама уплаћивали доприносе. Од пензије коју је заслужила својом пожртвованошћу, а коју јој је 2011. године обећао Расим Љајић, тадашњи министар за рад и социјална питања, још нема ништа.

Милица је сведок да су наша деца усвајана у иностранству, у време када су југословенски прописи то најстроже забрањивали. Само из њене куће отишло је троје преко границе. Једна од њих је десетомесечна Катарина Илић, коју су усвојили Ингвад и Лена Хана, из Шведске, о чему су „Новости" писале.

„Живим како могу, са сином Миливојем, мизерно. Он је таксиста. Муж је умро пре пола године. Са нама у домаћинству, у дворишној кући, живи и Милош Божовић. Једино он има стални посао, у "Металцу". Њега сам отхранила, данас има 33 године. Мом сину каже: "Немој да ме отуђиш, немам никог другог свог" - прича Милица.

Каже да је некада било тешко отхранити децу. Није добијала паре ни за одећу, ни за школске књиге. Нису имали текућу воду. На поток, да пере пелене, ишла је узбрдо по неколико километара, преко рамена обрамица. Ипак, сва њена деца била су уредна, а некад их је било и по троје одједном. Дешавало се и да јој радници чачанског центра не јаве унапред, него само донесу дете и кажу: "Немамо где дете".

„Једном су ми довели две сестре, а други пут два брата, Жељка и Жарка. Пре три месеца су дошли, стали на терасу и питају: "Да л’ се ти нас сећаш?" Како да се не сећам! Сваког детета се сећам и са свима имам контакт, осим са шесторо усвојених. Да се опет родим, изабрала бих овако - каже наша саговорница.

Једном су јој, опет, седмодневну бебу оставили на каучу, у кухињи, док је она била на родитељском. Многа деца су остала и преко пунолетства, рецимо Зоран, који је код Спасојевића био 25 година, а данас живи у Бару.

Једном Драгану је она дала име. Од ње је отишао у Дечје село, обилазили су га сваке суботе и носили свој деци ванилице. Са Драганом се сликала и британска краљица Елизабета, када је са Јованком Броз посетила ову дечју установу. Касније га је усвојио један Титов ратни друг.

„Знало се да су моја деца лепа и њих су усвајали директори, доктори, па и странци - каже Милица.

Да Милица има право на пензију под одређеним условима, потврђено је за "Новости" у Немањиној.

„Особа која закључи уговор о хранитељском смештају има право да јој се то време када је обављала послове по уговору призна у стаж осигурања и да оствари право на пензију, када испуни законом прописане услове. Стаж осигурања по основу уговора о хранитељству зависи искључиво од висине плаћеног доприноса за пензијско и инвалидско осигурање”, кажу у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Како „Новости" сазнају, будући да Милица већ прима старосну пензију од 1999, да би јој се изнова обрачунао износ, треба да поднесе захтев фонду ПИО и тражи ревизију решења са новим доказима. Упис стажа утврђује фонд ПИО. Захтев за упис подноси се филијали фонда, која је надлежна према месту становања, а уз захтев се прилаже радна књижица, копија личне карте и доказ о престанку обављања уговорених послова. Иначе, по новом закону центар за социјални рад обавезан је да плаћа доприносе за пензијско и инвалидско осигурање хранитељима.

ГЗС / Новости