испуњена с обзиром да је програм институционалног финансирања усвојен и да је у фази имплементације у дијалогу са синдикатом.
Представници Синдиката науке Србије траже једнаке плате за једнак рад и запошљавање колега са факултета и института, а Ружић у интервјуу дневном листу "Политика" подсећа да наведени проблем није новијег датума и да није решаван годинама.
Министарство је изузетно посвећено успостављању одрживог система институционалног финансирања научника које је легислативно и регулисано Законом о науци и истраживањима, каже Ружић и додаје да се континуирано ради на томе да се захтеви синдиката реше и то да ради тим који предводи премијерка Ана Брнабић, а у којем активну улогу има Министарство финансија.
Према његовим речима, са Министарством државне управе и локалне самоуправе прави се Каталог радних места у науци и истраживањима.
"Програм институционалног финансирања је усвојен, у фази је имплементације у дијалогу са Синдикатом науке, па можемо да кажемо да су два од три њихова захтева решена", казао је Ружић.
Ружић објашњава да је Фонд за науку прославио трећи рођендан, а отворио шест конкурса и да не стоје критике дела истраживача Фонду за науку да не остварује замисао због које су основани јер се, како тврде, не расписује довољно конкурса, да је програмима обухваћено мало научника и не постоје гаранције да су сви одабрани пројекти прошли две рецензије јер избор није јаван.
Додаје да су кроз пет програма подржана 282 научна пројекта на којима учествује 1.737 истраживача, а да је за финансирање свих пројеката обезбеђено 43,9 милиона евра који су инвестирани у рад истраживача, опрему, материјале, публикације, међународну сарадњу и научноистраживачке организације.
Наводи да је Фонд у марту отворио нови позив за програм "Идентитети" који је намењен развоју научних истраживања у друштвено - хуманистичким наукама.
Подсећа да је прошле године за програм "Идеје" влада одобрила повећање буџета за чак шест милиона евра и указује да је на тај начин кроз тај један конкурс омогућено веће финансирање него што би било кроз више мањих.
"Научници који не добијају новац кроз програме Фонда за науку настављају да буду институционално финансирани, а могу да се пријаве и на друге позиве Фонда или програм ’Хоризонт Европа’". На претходним програмима постојало је ограничење броја истраживача на пројектима, а то више не постоји", каже Ружић.
Додаје и да се пројекти бирају кроз двостепено вредновање које спроводе страни стручњаци.
Говорећи о изградњи Био4 кампуса, Ружић наводи да се у нашој земљи гради први такав кампус у ширем региону и додаје да ће нам то омогућити да будемо препознатљиви на глобалној мапи развоја у областима биомедицине, биоинформатике, биотехнологије и биодиверзитета.
"Јако смо поносно на тај пројекат јер ће то бити место на којем ће се окупљати стручњаци, знање и инфраструктура, све што ће учинити да Србија напредује и да се развија", каже.
Када је реч о изградњи Биосенс института, Ружић каже да са осталих 66 у земљи чини богату мрежу и базу идеја, знања и искуства у Србији.
"Србија ће тек да пружа свету много и да бива све признатија", каже Ружић и додаје да ће на тај начин бити отворено 150 нових радних места у науци чиме ће се задржати у земљи најбољи млади стручњаци.
На питање у које ће пројекте бити уложен новац из уговора Светске банке и ЕУ о пружању подстицаја за раст истраживања, иновација и предузетништва у Србији уз донацију од 41,5 милиона евра, Ружић наводи да је важно мотивисати и подстицати предузетнике, посебно оне који тек започињу послове да своје иновације представе и развијају.
"Верујем да ће такав споразум утицати на младе да креирају, осмишљавају и буду уверени да у својој земљи и својим институцијама имају преко потребну подршку за рад", додаје Ружић.
ГЗС / Танјуг
