компаније "Таково", морати да увозе крушку. Проф. др Светомир Стаменковић, који има воћњак који се простире на пет хектара у селу Бањица, код Чачка, објашњава да је родила тек трећина у односу на лане, а разлози су пролећни мразеви, као и то што је крушка прошле године преродила.

Готово сви воћари из ових крајева крушку виљамовку, најсочнију и најслађу међу крушкама, предају горњомилановачком "Такову", који је даље прерађује за препознатљиву воћну ракију овог произвођача. Откупна цена је иста као и прошле године - 34 динара плус ПДВ за килограм.

Лане сам убрао осам вагона, а ове године тек 2,7 вагона са око пет хектара. Род и квалитет додатно је уништио град, који је у два наврата тукао чачанска села - рекао нам је др Стаменковић. - Да није "Такова", ми воћари не бисмо имали коме да продамо крушку, јер они не траже прву класу, пошто је прерађују.

Др Стаменковић истиче да је род подбацио и у околним државама, па је тако имао понуду да крушку прода у Босну, по незнатно вишој цени, али је, како каже, остао веран свом дугогодишњем партнеру - "Такову". Додаје да је било заинтересованих купаца и из других земаља за извоз, али због лошег квалитета ове године не верује да ће ишта завршити на иностраном тржишту.

Менаџер горњомилановачке компаније "Таково" Ацо Лукић истиче да је откуп почео прошле недеље, али да је одмах било приметно да овогодишњи род неће задовољити потребе фабрике. Стога ће морати да увозе крушку, како би попунили капацитете фабрике, а самим тим и како би произвели ракију од ове крушке која је освојила и домаће али и страно тржиште. Још не зна одакле ће је увести, с обзиром на то да је слична ситуација задесила и воћаре из околних држава.

Воћар Дејан Илић из Чачка пре седам дана је обрао крушку, сада чека да она пожути у гајбама и онда ће је продати откупљивачу који ће је даље пласирати "Такову".

Иначе цена конзумне крушке у трговинама и на пијацама креће се од 80 до 120 динара, док она из увоза иде од 150 до 190 динара по килограму.

Само прерада

Крушка оваквог квалитета једино може да иде за прераду, јер конзумне, због лоших временских услова, није ни било. Хвала богу па постоји оваква фабрика, иначе ми не бисмо знали шта ћемо са родом. Ја сам малу количину оставио за себе, планирам, као и сваке године, да испечем ракију за кућне потребе - закључио је Дејан Илић.

ГЗС/ Новости, В.Илић