Градили га Римљани а водене бујице и поплаве ништа му не могу вековима 


U Srbiji danas temperatura do 23 stepena              U Skupštini danas konsultacije o izboru zamenika predsednika radnih tela              Novopazarski srednjoškolci najbolji u regionu              Plan rasturanja Republike Srpske!? Dodiku rade o glavi, ucene stižu i predsedniku Srbije              „Dodatna nastava” za najperspektivnije mlade fudbalere Borca              Zašto investirati u Zlatibor - 10 biznis ideja              Donacija Ženskom centru Užice              Rekonstrukcija fontane na Gradskom trgu             

 
Градили га Римљани а водене бујице и поплаве ништа му не могу вековима
Trenutno na sajtu: 563       |       Podeli:
11.09.2022 | 0 коментар(а)



Љубовија - Када су пре неколико година поплаве кроз Србију носиле путеве и мостове, Римски мост на реци Љубовиђи грађен још у старом
Фото: РИНА

веку одолео је нападима водене бујице и остао на истом месту на ком су га саградили Римљани. Претпоставља се да је зидан од камена седра који је везиван металним кламфама, а затопљен оловом, због чега је, верују, и остао сачуван. Ушушкан у нестварној природној лепоти на самоо 12 километара од центра Љубовије, оавј стари мост представља праву оазу за бројне путнике намернике а некада је био главна саобраћајница римских императора.

"У раној историји на овом простору постојала су два моста, један је уништила набујала река, док други и даље одолева зубу времена. Саградили су га и користири Римљани, за потребе трговаца да транспортују робу преко реке у суседну сада Восну, као и руде из рудника где се сада налази чувени Сокоград. Када су Римљани насељавали овај простор, то је данашња Азбуковица, мост је имао за циљ да повеже Љубовију са Босном, а касније је наставио да буде трговачки друг за време владавине Османлија, каже за РИНУ Драган Павловић секретар службе водича ПС Србије.

Први пионири туризма овог крају су планинари, који доспевају до неприступачних предела и после их презентују туристичкој јавности и институцијама које касније раде на развоју тог локалитета. Овај простор око Љубовије за нас планинаре је идеалан јер се овде сударају четири планине које деле кањони.

"То су кањони Трешњице, Љубовиђе, Соколских планина и кањон Козлац. Ово је за нас врло динамичан терен, јер постоји много врхова оштрих и истакнутих средњих висина преко 1100 метара, и на овом месту се налази један ексремни кањон који је приток Трешњице, кањон Трибуће, који привлачи на хиљаде младих планинара током године, рекао је Драган.

Будући да је на територији Србије остало веома мало сачуваних старих камених мостова, овај на Љубивиђи представља знаменити пример вештине неимара и традиционалног грађевинарства. Радови на основној статичкој санацији моста изведени су 1985.

"Велики значај овакав један споменик културе има за нашу општину. Веома мало оваквих локалитета у Србији постоји. Ми радимо на томе да што више људима скрећемо пажњу, на државне институције да се више обрати пажња на овакве споменике једног времена, али и ми да га што више промовишемо. Као туристичка организација дајемо све од себе да све наше расположиве ресурсе расподелимо да бисмо што боље публиковали не само мост већ и целу нашу Љубоију - истакла је Јелена Тешић директорка ТО Љубовија.

Мост је висок 5,5 метара, а највише га походе путници намерници заљубљени у бициклизам и добру фотографију, које на овом месту испадају заиста нестварно, као да сте у бајци. Римски мост или латинска ћуприја потпуно је реконструисан 2016. године, и ово је један од 128 археолошких локалитета на териотирји Азбуковице, Подгорине и Рађевине. Тај мост спаја и две општине, Љубовију и Осечину, које планирају да од њега направе туристичку атракцију.

ГЗС/ РИНА




PODELI:








Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Most gradnja ljubovija

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 155.786.286 посета
Тренутно на сајту: 566 посетилац(a)