су минималне зараде произвођача који се баве узгојом овог поврћа. Многима је роба дуго чекала на лагерима, а продали су је у последњи час и на тај начин спречили велике финансијске губитке. Знајући да је зарада у пољопривреди промењива, нису били обесхрабрени тако да је сада пристигао нови род.

"Кромпир је поново одлично родио и квалитет плодова је првокласан. Цена и потражња су увек дискутабилне, али оно што очекујемо је неких 30 центи по килограму да би нешто и зарадили. Након свих поскупљења, да произведемо килограм кромпира нас кошта око 20 динара, тако да се по тој рачуници једино уклапамо. Сваке године сејемо површину од неких 13 хектара, а ове године очекујемо око 40 тона кромпира. Прошла година је била тешка, једва смо се извукли да не идемо у минусе, успели смо на крају да остваримо приходе. Надам се да ће ова сезона бити добра за нас који се бавимо овом граном повртарства", изјавио је за РИНУ Дејан Вучковић из Заблаћа.

Дејан Вучковић, Фото: РИНА

Деценијама уназад се породично баве производњом кромпира, у послове су укључени сви чланови, али и радници. Ипак, како кажу ове године је било веома тешко наћи радну снагу, која има вољу и снагу да на поштен начин заради своју дневницу која је била виша него претходних година.

"Било је тешко прво пронаћи раднике, а затим и испунити све њихове захтеве. На повећање дневница утицала је и добра цена малина јер су ти берачи имали одличне наднице и након тога морали смо и ми да их повећамо. Крећу се око 300 динара по сату. Како не би долазили у проблем да не можемо да нађемо раднике одлучили смо да обновимо механизацију, купујемо нове комбајне па ћемо врло брзи прећи на машинско вађење, тако да нам радници неће требати, радићемо породично", каже Дејан.

Како би се произвођачима кромпира помогло почетком године ресорно министарство уз помоћ великих маркета организовало је откуп широм Србије.

"Ове године произвођачи су имали два пута веће приносе, а услед епидемије потражња је пала и аутоматски је дошло до проблема. Притом, због бесцаринског режима био је евидентан притисак кромпира из иностранства. То ћемо покушати да избегнемо у наредном периоду и држава уводи нову меру, посебну сезонску царину у периоду од новембра до фебруара кад је кромпир и најтраженији, како би заштитили наш домаћи производ", истакао је министар Бранислав Недимовић.

Као кључан фактор успешног пласмана кромпира на домаћем и иностраном тржишту министар пољопривреде истиче поштовање стандарда иностраних тржишта и прилагођавање захтевима купаца, како би сва роба нашла своје место у продаји, а ме пропадала.

ГЗС/РИНА