је више од 36 одсто гласова и, надмашивши за скоро девет одсто до сада владајуће конзервативце, освојила скоро половину посланичких места у Скупштини Грчке, али још не и самосталну власт.
Славље присталица Сиризе
То је на свом сајту објавило Министарство унтрашњих послова које је задужено за спровођење избора и пребројавање гласове.
После пребројавања 86,04 одсто гласова, Сириза води са 36,28 одсто што јој доноси 149 од укупно 300 посланичких места у Скупштини Грчке, а друга је до сада владајућа конзервативна странка Нова демократија са 27,89 одсто гласова и 76 посланичких места.
На трећем месту је неонацистичка странка Златна зора са 6,31 одсто освојених гласова и 17 посланичких места, колико је са 6,01 одсто гласова освојила четвртопласирана, лане основана странка "То Потами" (Река) која први пут улази у Скупштину.
У Скупштину Грчке, по садашњем резултату, улазе још и Комунистичка партија Грчке (5,47 одсто гласова и 15 посланика), мала странка левог центра "Независни Грци" (4,71 одсто гласова и 13 посланика) и социјалистички ПАСОК - некада суверено владајући, а сада поражен без преседана у својој 40-годишњој историји (4,70 одсто гласова и такође 13 посланика).
Цензус од три одсто за улазак у Скупштину нису успеле да прекораче остале странке, међу којима и недавно основана партија некадашњег лидера ПАСОК-а и премијера Јоргоса Папандреуа "Покрет социјалиста-демократа" (2,45 одсто гласова).
Ципрас слави
На изборима је гласало 60,99 одсто од око 9,8 милиона становника Грчке с правом гласа, саопштило је Министарство унтрашњих послова.
"Изгубили смо", рекао је министар здравља Макис Воридис на приватној телевизији Мега.
Други функционери Нове демократије рекли су новинарима да резултати анкете нису званични резултати и напоменули да у прошлости нису увек одражавали праву ситуацију, пренела је грчка агенција АНА.
АП је навео да је то "историјска" победа радикалне левичарске странке у Грчкој, а Агенција Франс прес (АФП) примећује да би, уколико резултати буду потврђени, лидер Сиризе Алексис Ципрас (40) могао да постане најмлађи премијер Грчке у последње четири деценије.
"Изгледа да је ово историјска победа, порука која се не тиче само грчког народа", рекао је портпарол Сиризе Панос Скулетис. "Она ће ођекнути широм Европе и донети олакшање."
Присталице Сиризе окупљају се испред седишта странке у Атини да прославе победу, преноси АНА.
Представници левичарских странака из Шпаније, Француске, Италије и Немачке помно су пратили гласање и резултате анкете, у очекивању исхода који би, како су рекли, могао да означи почетак ширег супротстављања строгим мерама штедње и промени политике и у њиховим земљама.
Британска агенција објашњава да би Сириза, према компликованим грчким изборним правилима, као највећа странка у парламенту требало аутоматски да добије још 50 посланичких места, али број гласова потребних за апсолутну већину зависи од коначног начина на који ће гласови бити подељени.
Славље на улицама Грчке
Ципрас ће морати да покуша да формира коалицију с мањим партијама или да постигне договор који би Сиризи омогућио да формира мањинску владу.
Сириза, на чијем је челу Алексис Ципрас, најавила је да намерава да преговара о отпису великог дела грчког дуга и окончању строгих мера штедње, што је посебно забринуло такозвану "тројку" (ЕУ, ММФ и Европску централну банку).
Ципрас је, после гласања у Атини, изјавио да грађани данас одлучују да ли ће се тројка сутра вратити у Грчку како би биле испуњене обавезе које је преузео Самарас о даљем смањењу пензија и плата, повећању пореза и наставку банкротске и катастрофалне рестриктивне економске политике или ће Грчка сутра почети да се бори за достојанствен живот у Европи.
"Данас правимо корак ка повратку наде, окончању страха, повратку демократије и достојанства у нашој земљи", рекао је он.
Самарас званично признао пораз на изборима
Одлазећи премијер Грчке и лидер Нове демократије Антонис Самарас вечерас је званично признао пораз на изборима.
"Грчки народ се огласио и ми поштујемо њихову одлуку", рекао је Самарас у кратком обраћању новинарима.
Он је казао да му је "савест чиста" јер је Нова демократија упозоравала на најгоре, успела да поврати кредибилитет земље и постави темеље за повратак привредног раста.
"Данас, предајем земљу без дефицита, која се на прави начин опоравља од кризе, која је чланица Европске уније и зоне евра. Надам се да ће наредна влада сачувати та достигнућа", поручио је Самарас.
Он је додао и да је Нова демократија спремна да игра улогу јемца европске стабилности.
Самарас је претходно преко телефона честитао победу лидеру Сиризе.
Вулинов пријатељ на челу Грчке
Алексис Ципрас биће најмлађи премијер Грчке. Као Александар Вулин са којим је пријатељ гаји љубав и дивљење према Че Гевари. Презире кравате и формалност брака, а вођа је радикалне левице.
Алексис Ципрас, вођа странке Сириза, противнице државних мера оштре штедње, која је победила на посланичким изборима у недељу у Грчкој, прешао је дуг пут од младог комунисте до сутрашњег премијера, каже да и даље презире кравате и емитовно говори о Че Гевари.
Са свега 40 година, биће најмлађи премијер Грчке за 150 година и човек који доноси наде европској антилибералној левици чији су многи представници дошли у Атину да би присуствовали његовом успеху.
Он није из неке од политичкох династија, за разлику од многих грчких политичких личности, већ до врха долази као борбени активиста.
Грчка га је открила када је у име једног покрета средњошсколаца 1990. године, са 17 година, рекао на телевизији: "Желимо да имамо право да бирамо како ћемо даље".
Задржао је младалачки лик, своје дивљење Че Гевари јасно је показао тиме што је сину дао име Орфеј-Ернесто, а грађевинарство је дипломирао на Политехничкој школи у Атини. Та традиционална кућа студентских протеста, била је поприште крваве репресије током војне диктатуре (1967-1974).
Ципрас се родио у Атини јула 1974. године, неколико дана по паду хунте.
По пријему у Комунистичку омладину Грчке (КНЕ), придружио се "Синаспизмосу" - малој странки еврокомуниста и алтермондијалиста.
Са 33 године, изабран је за председника те формације која је исте, 2008. године, прерасла у коалицију организација и партија левице, под називом Сириза.
Његова ватрено политичко крштење дошло је неколико месеци касније, на невиђеним нередима који су избили када је полицајац убио тинејџера у Атини, што је разгневило омладину.
Оптужена за подршку демонстрацијама, Сириза не прелази 4,6 одсто гласова на парламентарним изборима 2009. године, када је Ципрас протумачио: "Ми смо били једина сила која је бранила право омладине на устанак, и за то смо платили цену".
Избијање дужничке кризе 2010. и потоње године економске стагнације довели су нову публику радикалној левици и њеном лидеру који је осудио "хуманитарну кризу" изазвану драстичним мерама штедње које су повериоци - ЕУ и ММФ, наметнули Грчкој.
За само три године, изборни учинак Сиризе се упетостручио. Друга на посланичким изборима 2012, иза десничарске Нове демократије Андониса Самараса, Сириза је стигла до победе на изборима за Европарламент прошлог пролећа.
Од тих избора, на којима је предводио листу Европске левице, Ципрас је оплеменио свој међународни имиџ: знатно је усавршио свој енглески, ишао у многе посете иностранству, разговарао са шефом Европске централне банке Марио Драгијем, немачким министром финансија Волфгангом Шојблеом - бранитељима буџетске дисциплине против које се он бори, састао се и с папом Фрањом.
Његов приоритет је поново преговарање са ЕУ и ММФ о главници јавног дуга (175 одсто БДП) ради подстицања опоравка привреде и стављања тачке на штедњу, што забрињава повериоце и тржиште.
Ублажио је ретроику, али не изгледа спреман за компромис бар о једном:
"Пошто ме никада нисте видели да носим кравату, мале су шансе да ћете то видети", рекао је он у суботу новинарима и уз осмех додао: "Али, можда, када постигнемо смањење дуга...".
Дискретан о свом приватном животу, живи невенчано са својом изабраницом, и отац је двоје деце.
Извор - Тањуг, Бета, Блиц
