у тренутку његове смрти, моћи да учини породица. Тако се према предлогу новог закона о људским ћелијама и ткивима и Предлогу закона о пресађивању људских органа, који ће се данас, заједно са изменама и допунама Закона о психоактивним контролисаним супстанцама, наћи пред посланицима у Скупштини Србије штите и права оних грађана који неће да буду потенцијални донори органа и ткива по преласку са изричите на претпостављену сагласност донирања, која се уводи изменом закона.

Предлогом нових закона сваком пунолетном становнику остављена је могућност да у писаном или усменом облику за живота забрани даривање својих ткива у тренутку мождане смрти. Иако се никад није доводила у питање улога породице, у предлог закона и формално је убачена одредба о томе да она такву одлуку може да донесе за свог члана ако се он претходно о томе није изјаснио.

Област људских ћелија и ткива до сада је била регулисана Законом о пресађивању органа, али схваћено је да важећи закон, уређујући област трансплантације, није препознао значај дефинисања и уређења послова у области људских ћелија и ткива за примену код људи. Такође нису били прецизирани ни услови под којима се ти послови могу обављати, а у које спадају послови даривања, добијања, тестирања, обраде, очувања, складиштења, дистрибуције и примене људских ћелија и ткива од живог или од умрлог код људи. То је проузроковало лошу дугогодишњу праксу да се у здравственим установама спроводе поступци у овој области, али без дефинисања услова на републичком нивоу како ће се они обављати. Једна од мана било је и то што нису биле јасно дефинисане установе које би могле да буду банка људских ткива, због чега оне нису ни формиране.

- Ствари се сад значајно мењају: предлогом закона о људским ћелијама и ткивима дефинише се које здравствене установе могу поднети захтев за обављање послова у тој области, као и који су услови које банке људских ткива треба да испуњавају - рекао је државни секретар Министарства здравља Берислав Векић на седници скупштинског Одбора за здравље и породицу.

- Нови закон је прописао поједностављење процедуре издавања дозвола здравственим установама за обављање послова из области људских ћелија и ткива, као и успостављање информационог система у поменутој области.

Да би се област људских ћелија и ткива развила по највишим стандардима медицинске науке и праксе у Србији, неопходно је дефинисати регистар давалаца матичних ћелија хематопоезе, који омогућава проналажење несродних давалаца и обезбеђивање ћелија за пресађивање.

Фото: Илустрација

Такође, предлогом закона прописано је доношење програма за пресађивања људских органа у који су укључене и људске ћелије и ткива и који ће бити јединствен на територији Републике Србије и који ће дефинисати јасне процедуре и поступке у вези са организацијом, тимовима и финансирањем целокупног поступка пресађивања људских органа и људских ћелија и ткива.

Посланик Душан Милисављевић (ДС) каже да подржава предложене законе јер ће они помоћи не једној политичкој странци, већ људима који губе животе у борби са својом болешћу зато што нема адекватног органа, и могућност да се он пресади бар значајнијем броју пацијената за које је то једини спас:

- Србија је распадом бивше Југославије почела да каска за Словенијом и Хрватском, које су примениле законско решење које их је, по успешности програма трансплантације, прикључило европским земљама.

На листи чекања 2.000 људи

Да би се развио програм пресађивања органа на које, рачунајући и рожњаче, чека готово 2.000 људи, Србији је неопходно више донора, и рачуна се да ћемо с новим законом и ићи у том правцу. У току 2017. године било је 40 кадаверичних давалаца органа, значи у стању мождане смрти. Урађене су 92 трансплантације - 62 бубрега, 23 јетре и седам срца. Иако је у области трансплантација направљен значајан напредак, нешто мање од шест донора на милион становника је премало за озбиљан програм трансплантације. Словенија, рецимо, има од 25 до 30, а Хрватска 40 донора на милион становника.

ГЗС/Новости