Нобеловац у Чачку: Моравска ноћ од Хандкеа 


U Srbiji danas temperatura do 23 stepena              U Skupštini danas konsultacije o izboru zamenika predsednika radnih tela              Novopazarski srednjoškolci najbolji u regionu              Plan rasturanja Republike Srpske!? Dodiku rade o glavi, ucene stižu i predsedniku Srbije              „Dodatna nastava” za najperspektivnije mlade fudbalere Borca              Zašto investirati u Zlatibor - 10 biznis ideja              Donacija Ženskom centru Užice              Rekonstrukcija fontane na Gradskom trgu             

 
Нобеловац у Чачку: Моравска ноћ од Хандкеа
Trenutno na sajtu: 605       |       Podeli:
11.10.2019 | 0 коментар(а)



Чачак – Петер Хандке (71) примио је 29. маја 2013. у Чачку Дисову плакету као награду за књижевни рад и допринос српској култури,

и одмах доказао да му то из много разлога припада. Док су на литерарној вечери, уприличеној као део 50. „Дисовог пролећа”, читани одломци из Хандкеовог најновијег романа Моравска ноћ, аустријски књижевник листао је ћириличну збирку стихова Владислава Петковића а затим наглас, на српском, прочитао прву строфу Дисове песме „Можда спава”, коју је управо почео да преводи на немачки.

Овако почиње извештај са тог догађаја којег је „Политици” послао дописник из Чачка и данас наш колега у Гласу западне Србије. Текста се подсећамо јер је читаву чачанску јавност изузетно обрадовала вест да је аустријски књижевник овогодишњи добитник Нобелове награде за књижевност...

У извештају са вечери у дворани Градске скупштине чачка даље стоји:
Инострани члан Српске академије наука и уметности допутовао је, за ову прилику, у Чачак из Шавила покрај Париза где живи као добровољни изгнаник и донео, по обичају, речи које је угодно чути.

Петер Хандке на књижевној вечери у Чачку, фото: Г. Оташевић

Јер, на новинарско питање да ли је потребно да Србија уђе у Европску унију гост је одговорио тврдњом да „Европска унија треба да уђе у Србију”, настављајући:
- Срби су, још од Хомера, много дубље укотвљени у културу нашег Континента него многи европски народи. И нигде нисам, као у Србији, срео толико образованих људи, Западна Европа нема такве – казао је Хандке.
Он је истакао да „Србија мора да допринесе спашавању Европе”:
- Жак Дерида, филозоф деконструкције, рекао је да треба спашавати вредности Европе, оно што она у суштини јесте, и сматрам да би Србија требало да учествује у настојању да Европа остане у животу. Срби имају права на то. Бриселска Европа није једина, постоји и друга Европа. То је Европа културе и њој Срби припадају више него многи народи на Континенту.
Скицу за портрет човека који је априла 1999., са почетком бомбардовања Југославије, допутовао у Србију, у знак протеста вратио Бихнерову награду и иступио из Католичке цркве дао је, на овом књижевном поселу, академик Милован Данојлић:
- И док су плаћена пискарала, без икаквог познавања историје и без гриже савести, трубила о новом нацистичком режиму у Београду и о новом Хитлеру који је утолико гори од Адолфа што је допустио опозиционе партије и слободну штампу, Петер Хандке се латио пера да би повукао оштру граничну линију између писаца и пискарала, између служења јачем и слободе чији је садржај истина, између лажи у служби поробљивача и истине која ослобађа.
Наводећи, појединачно, четрдесет Хандкеових књижевних наслова Данојлић је подсетио да том низу припада и неколико сценарија према којима је Вим Вендерс режирао светски познате филмове, и додао:
- У овим књигама бранилац српског народа није политичар који друкчије мисли. Такав би, вероватно, претеривао у супротном правцу, у нашу корист. Нашу ствар заступа писац, и то сјајан писац, посматрач људи, заљубљеник у живи живот, одбачен од моћника управо зато што се не уклапа у њихове калупе. Није се чудити што се париски и њујоршки редакцијски коментатори нису смели обазрети на људе и њихову голу истину: они не знају шта са њом да учине, они се грозе животне истине пошто она разоткрива њихову духовну јаловост и празнину.
Посету Петера Хандека Чачку (прекјуче) и Шумарицама (данас) прати и трочлана филмска екипа из Немачке. Режисер из Келна, Корина Белц, са камерманом и тонским сниматељем, у сопственој продукцији припрема документарни филм о Хандкеу у трајању од 90 минута.

Г. Оташевић/Политика




PODELI:








Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 155.776.327 посета
Тренутно на сајту: 606 посетилац(a)