потражња за замрзнутум плодовима никад боља пошто је берба код главних конкурената, Чилеу и Пољској, подбацила, па су се увозници окренули нашим произвођачима, пише агенција РИНА.

„Док једном не смркне, другом не сване тако је било и ове године са нашом малином. Епидемија корона вируса је повећала потражњу за здравом храном, а роба из Србије препозната је као квалитетна. Поједини хладњачари из околине Ариља већ нуде неких 2,15 евра по килограму, али апелујемо на све произвођаче да поведу рачуна, јер откупна цена може бити и много већа, јер се смрзнута малина плаћа око 370 динара по килограму. Сведоци смо да годинама уназад највећи део колача узимају управо хладњачари, а да се нико не пита где је ту малинар који се од јутра до сутра налази у њиви“, изјавио је за РИНУ, Добривоје Радовић председник Асоцијације произвођача малине и купине Србије.

Добривоје Радовић, фото: РИНА

Међутим, проблем који имају Чиле и Пољска није заобишао ни Србију. Некад су у нашој земљи приноси малине по хектару били близу 30 тона, а сада је то чак десет пута мање. Стручњаци сматрају да је главни узрок лош садни материјал, стога је неопходно да малинари промене своје засаде. То ипак никад није било ближе и приступачније, јер су са Министарством пољопривреде договорене субвениције и повраћај од чак 90 одсто.

Безвирусне саднице спас за српске малињаке, фото: РИНА

„У Ариљу на појединим местима постоје нови засади који су дали само 500 килограма по хектару, што је било поражавајуће. Сада када држава субвенционише куповину нових садница оне никад нису биле доступније. Безвирусне саднице, које у Србију стижу из Холандије, показале су се као идеалне за ово поднебље и дају велике приносе, изузетно високог квалитета који одлично пролазе на тржишту. То је нарочито важно сада када је потражња за малинама из Србије повећана и јако је важно да имамо шта да им понудимо“, рекао је Миле Радисављевић из компаније АТП Иригејшн која се бави увозом безвирусних садница у Србију.

Миле Радисављевић, фото: РИНА

Србија је по извозу смрзнутог воћа друга у Европи, одмах иза Пољске, али је врло могуће да након лоше године за конкуренте, наша земља стигне ове године и до лидерксе позиције, уколико се, како наводе стручњаци, паметно искористи пружена шанса.

ГЗС/ РИНА

Фабрике под отвореним небом могле би да постану изузетно профитабилне, фото: РИНА