назови трибуна имао би част да седне у локални парламент и штити интересе народа, а веома је дискутабилно и како би изгледала скупштинска већина. Готово је сигурно да половина данашњих одборника, који су дојездили на крилима партије, не би били у клупама.

Такво стање ствари често се обије о главу партијама које им дају мандат, али и грађанима који ни случајно не би изабрали да их представља неки Шмеко који је доскора на таласима Нове Србије шефовао у Трбушанима а живео у Балканској, па је прелетео у СНС надајући се директорском месту у „Комуналцу” или „Моравцу”. Питање је да ли би и Виолета могла да дели лекције и предлаже за аналне и ректалне прегледе своје партијске другове (и другарице) што јој нимало не приличи, иако је пре седам дана била дубоко повређена реченицом да би требало мало више да се посвети кујни, због чега се жалила чак вишим инстанцама у држави.

                                                            Виолетине клетве

Ту су и ови који су у СНС стигли под скутима Двери и иновативног министра који би у Чачку тешко добио двоцифрен број гласова, али не хтедоше у парламент јер им није обезбеђена порција купуса у Мрчајевцима. ДСС - ова одборница редовно не стиже на заседање иако је њен мандат плаћен као восак са чак две важне градске функције.

За хвалу је, међутим, труд сточара из Љубића, одборника Двери, који стигне да помузе 100 коза, разнесе млеко, и ето га у скупштинској дворани. Али, он није дужан да даје кворум. Проблем скупштинске већине су и две струје у СПС – у које, како се показало, не могу заједно да поједу порцију купуса па су ономад свадбарску посластицу припремали одвојено на два штанда. Дакле, два лонца, две ватре, дупло дрва и двојица кувара. Али, каже народ, да се у свом том гужванцу једино види рад Милунов. Већ су две фабрике поодмакле у граду, а трећа је у најави. Ћутке ради док се булумента свађа око порције купуса и доказује да није за кујну него за неке умне мисли које је колико ономад ширила у напредњачкој одори. Логично је да се његовом (Милуновом) успеху опозиција не радује, али није нормално да многим његовим партијским саборцима не прија градоначелников резултат, јер учвршћује Тодоровићеву позицију и уверење да има способних људи који хоће и могу да вуку напред. То је многима новина.

Морамо, правде ради, из невеселе скупштинске приче да издвојимо др Александра Радојевића. Он је на изборе изашао под својим именом и презименом, освојио место у локалном парламенту и свиђао се неком или не изборио своју столицу поштено. Многи други (90%) не могу се похвалити са тим.

Све би ово било другојачије кад би чачански парламент био састављен од одборника бираних већински у својим срединама, а седнице озбиљних људи трајале би три, а не 43 сата.

ГЗС