користио је од 2004 године ,а седам година касније направио је базен и цевима довео воду до свог домаћинства. Такав договор постигао је са комшијом и уговором се обавезали да и једни и други користе воду са извора. Када је комшија умро, аманет и договор комшија није више вредео, јер су наследници решили да продају парцелу и уједно захтевали да се цеви уклоне, каже Срећко за ГЗС.

Срећко Пешић, Фото: ГЗС

Случај је завршио на суду који је пресудио да се црево извади до међе са суседном парцелом, али до данас то није учињено, већ је изазвана еколошка катастрофа.

"Ово је извор некада здраве пијаће воде коју смо користили и мајка и ја, сада већа количина прегорелог црног уља плива на површини воде. Нисам ни приметио на време, а како сам више пута пио воду, завршио сам у болници, на инфузији, каже Срећко.

" Не знам коме је горе, дал нама или стоци. Имам краве, овце, свиње, то је све жедно, немоћан сам , јер је ово једини извор у околини који нам је омогућавао да у 21. веку не будемо жедни. Молим државу да ми помогне и нађе решење како ћу до воде у 21. веку", поручује Срећко.

Седамдесетједногодишња Радмила Арсеновић очајна је због ситуације која их је задесила .

Фото: ГЗС

" Не знам шта да кажем, треба скувати, опрати, намирити стоку, а воде нема. Шта да кажем... Син свакако планира у манастир, отишао би сутра , али неће мене да остави, поготову сада у овом тренутку. Немоћни смо, Бог и држава једино ако нам помогну, каже Радмила за ГЗС.

ГЗС