шећерну вуну, од заборава су отргле пријепољске домаћице. У нека стара времена прављење овог слаткиша на једном месту окупљало је читава села, девојке су певале и месиле, а мушкарци играли. Дружило се и ашиковало и зато ћетенија није само гастрономски специјалитет, већ много више од тога.
 
“Пре смо једва чекали да дође зима, али не зато што волимо снег и хладноћу него да би правили ћетенију и уживали у дружењу и песми. Тад није било кафића и многи бракови склопљени су баш на овим упознавањима”, прича за РИНУ, Џева Мезилџић.
 

 Џева Мезилџић , Фото: РИНА

По састојцима једноставана, али по прављењу изузетно компликована. За ћетенију су вам потребни само брашно, шећер и лимун, али једна жена није довољна. Да би посластица успела неопходно је у процес прављења укључити неколико пари вештих руку.
 
“Прави се од карамелизованог шећера, који се расхлади и развуче у круг и дуго меси у прженом брашну. Жене праве велику алку и развлаче је, водећи рачуна да се круг не прекине”, каже Џева и објашњава даљу процедуру.

 
“Процес прављења може потрајати сатима. Кад се извуче велика алка онда правимо осмицу и кренемо поново у процес све док не добијемо те танке нити као жица. Тек тад је ћетенија готова и може се послужити”, рекла је ова пријепољска домаћица.
 
Укус ове посластице многе враћа у давна, прошла времена, а да би се сачувала од заборава у Дому културе у Пријепољу се једном годишње одржава манифестација на којој жене праве ћетенију и своје занање преносе на млађе генерације.

 
ГЗС / РИНА