у Гучи и Лучанима, у организацији Дома културе и Библиотеке.

Публика је од аутора могла чути нешто више о томе како је књига настала и ко је на његово стваралаштво извршио највећи утицај. О књизи је, поред аутора, говорила и уредник у Службеном гласнику Гордана Милосављевић Стојановић, саопштено је из Библиотеке.

Она је рекла да је Ружићев начин писања одраз целе једне генерације која је учила да чита у моменту када је држава била у рату, а књижевност и писци су били скрајнути. Највећи део свог излагања посветила је језику који Ружић користи у свом писању, а у вези са тим је истакла да је у питању језик који се сасвим сигурно наслања на језик његових претходника, и то оних који су се одавно доказали као класици српске књижевности.

Промоција књиге "Наше су само речи" у Гучи, фото: Библиотека општине Лучани

Посетиоци су могли чути и све оно што су о књизи, на промоцији у Библиотеци града Београда, рекли Владимир Кецмановић (прослављени српски писац и уредник Ружићеве књиге), као и Матија Бећковић. На крају лучанске промоције, с обзиром на то да је 21. март Дан поезије, публици је приказан део Новогодишњег концерта Саборне цркве у Београду одржаног у Народном позоришту у оквиру којег је прослављени драмски уметник Петар Божовић говорио Ружићеву песму "Молитва Светом цару Лазару".

Ружић је са публиком поделио и то како је текао његов стваралачки поступак, шта се све у књизи налази и одакле је црпео инспирацију за исту. Указао је на разлику између његове прве књиге "Некад, неко, негде" и нове. Између осталог, причао је и о томе како га је Матија Бећковић наговорио да пише и колико је, с обзиром на наслов књиге, било важно да се на корицама књиге нађе баш слика Петра Лубарде "Гуслар".

Промоција књиге "Наше су само речи" у Гучи, фото: Библиотека општине Лучани

Аутор је изразио своју захвалност свима онима који су допринели томе да његова каријера писца крене узлазном путањом, а међу тим људима су се нашла имена Матије Бећковића, Владимира Кецмановића, Петра Божовића, Желидрага Никчевића, Емира Кустурице и Ружићевих сарадника са Искре (Електронске новине Андрићграда) - Зорана Шапоњића и Радоја Андрића, као и многих других.

Између приказа онога што су други говорили о књизи, Ружић је публици читао неколико прича из књиге и ако је судити по реакцијама, овој књизи се предвиђа светла будућност.

Глас западне Србије