Легенде о закопаном благу западне Србије (3) 



 
Легенде о закопаном благу западне Србије (3)
06.09.2018 08:45 | 0 коментар(а)



Чачак - Трагање за скривеним златом није било непознато ни у средњовековно доба. Први за сада познати писани запис

о „пронађеном благу” потиче из Доментијановог дела „Живот Светог Саве и живот Светог Симеона” (1243.) у коме једна верна жена сопштава Светом Сави сан у коме јој је Богородица рекла где ће наћи закопано злато: „Тамо у Светој Гори у области твога манастира, у оном и оном месту су два скровишта суха злата; узми и сатвори у њему, што ти је на потребу.” Пронађено злато употребљено је за даривање светогорских манастира и „убогих” људи. Чудесно проналажење злата и његова употреба у духовне сврхе представљају чест мотив у хагиографским списима, па их зато треба читати као поуку да се материјално благо путем богоугодних дела замени за вечно и непролазно духовно богатство.

Злато, сребро и драгоцено камење били су симбол добрих дела. Увек је наглашавано да се драгоценост и лепота злата преносе у духовну симболику вечног живота и вечних вредности који надилазе земаљски пролазни живот. То је и разлог што је злато толико употребљавано не само у уметничком занатству, већ и украшавању рукописних књига (од минијатура до прављења окова), потом изради икона, али и осликавању храмова.

Злато је свакако било ретко, обележје богатих и утицајних људи, и зато редовно предмет људских жеља, од похлепе до даривања. Народна поезија, као облик колективног памћења, препуна је сцена у којима светлуцају племенити метали, посебно сјајножути метал. Све што је вредно опточено је „сувим златом”, све што сјаји и опчињава људе добија облик „жеженог злата”.

Приче о сакривеном „средњовековном благу” постоје и у Западној Србији. Народно предање из села Граба у Драгачеву чува причу о кључевима за ковчеге (закопане негде у Драгачеву пред пропаст српске средњовековне државе) са благом, који су сакривени у једној „бари”. У Петници код Чачка, на планини Јелици, налази се топоним Златно брдо, под којим се налази нестали „дворац од злата” охолог богаташа. По локалној легенди у пећини испод рушевина старе тврђаве у селу Лиса („Лишка ћава” - рановизантијско утврђење) још увек се налази девојка „златна ткаља” која из свог скровишта излази само понекад да се напије воде са реке Белице и да „златно лице умије”. У словенској митологији девојка која преде златне нити персонификација је среће. Она чува поља свога домаћина, напаса му овце, младићу помаже у тучи, детету доноси сан. Доносиоци среће у кући могу бити човек, животиња, па чак и новац, прстен или неки други предмет. Код Срба се несрећа појављује у виду седе старице с мутним очима.

Народна предања нису била само плод необуздане маште. Економски токови имали су своју логику, јер је средњовековна Србија заиста била велико налазиште сребра и злата. Савременици су редовно наглашавали велико богатство Србије, посебно за време деспотовине (XV век), у сам сумрак државне независности и пад под власт Османског царства. Византијски путописци су забележили како у Србији „сребро и злато” извире из земље, а османлијама се чинило да је цела Србија „један мајдан сребра и злата”.

Најзначајнија област којом је управљао деспот Ђурађ Бранковић до своје смрти 24. децембра 1456. била је планина Рудник са најближом околином, подручје познато по значајним мајданима руде, посебно племенитих метала. Велики део деспотовог богатства изнет је из Србије, али је много злата остало у земљи. Тако је и гробно место Ђурађа Бранковића брзо повезано са његовом ризницом. Иако је датум смрти познат, нико није забележио где је деспот заправо сахрањен. Прва брига породице и државе била је да сахрани владара земље. Међутим, тачан податак о томе намерно није саопштаван, јер се деспотов гроб у тако немирно време морао држати у тајности. Сакривање гробова владара у средњем веку имало је дугу традицију. Поједини су сахрањивани у речним коритима, други у непроходним планинама, прављене су и лажне гробнице, а све у циљу да се покојников гроб сачува и не оскрнави. Тело владара имало је велики симболични значај. Понекад се на тај начин чувала и тајна о скривеном благу. Исти принцип примењен је и приликом сахране деспота Ђурђа Бранковића. О том догађају нема савремених извора, већ о њему говоре тек познији летописи, настали век и по после деспотове смрти. Почетком XVII века забележено је да се његов гроб налази у селу Крива Река. У наредним столећима место сахране тражено је у селу Мајдан испод планине Рудник, као и у Заграђу испод Островице. Данас постоји претпоставка да су рушевине средњовековне цркве у селу Славковица испод Рајца заправо маузолеј породице Бранковић.

Трагање за деспотовим благом никада није престајало. Половином XX века такве активности забележене су у селу Мајдан испод Рудника, у коме су „многи звани и незвани овде копали и тражили закопано благо и гробове деспота Ђурђа и деспотице Јерине”. На овом подручју забележени су и многи проналасци римског и српског средњовековног новца, као и делова накита. Шта је тачно ископано из земље, а затим нетрагом нестало, никада није утврђено. Може се слободно рећи да је шире подручје планине Рудник изузетно богато археолошко налазиште, али и простор у коме вековима делују трагачи за благом. И данас је тако, а познате и мање знане локалитете редовно прекопавају ловци на злато.

Сва блага ипак нису остала заувек изгубљена. Тако је 1939. године у дворишту породице Милојевић из села Коштунића испод Равне горе (где није било античких и средњовековних насеља) откривена веома вредна остава српског средовековног новца и накита. Наиме, у једном сребрном бокалу налазиле су се две сребрне позлаћене наушнице, око сто комада сребрног новца цара Душана и две сребрне украсне плочице. Испоставило се да и наизглед пуста и сиромашна подручја ипак могу да крију велика блага. (наставиће се...)

ГЗС/ др Милош Тимотијевић













Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 



























 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 60.834.117 посета
Тренутно на сајту: 87 посетилац(a)