Ерић из Горњих Бањана код Горњег Милановца.

Снајке, свекрве и неколико генерација у једној кухињи и за истом трепзом, можда звучи немогуће, али ипак могуће је у дому Ерића у Горњим Бањанима, који је пун дечије граје и љубави, а како кажу, управо то највећа је срећа.

„Пуна кућа деце, самим тим пуна кућа радости. Права је реткост видети оволико људи по једним кровом, где нема неке велике тензије”, каже Весна Ерић која ужива проводећи време са својим унучићима, наравно колико то обавезе дозволе.

Да договор кућу гради јасно је свима у овој породици, а свеква и снајке задужене су за хармонију у овом дому.

„Много је важан договор, да нема њега ни ми сви заједно не бисмо опстали”, каже снајка Марија.

С обзиром да породица броји преко десет чланова и обавезе су веће, али поделе послова нема, свако ради оно што стигне.

„Ми немамо задужења, ко шта стигне тако идемо и радимо”, каже друга снајка Љиљана.

Празнична јутра у кући ове породице најлепша су слика, а Драган је поносан што је успео све да одржи на окупу, као што је то било некад.

„Ја сам завршио средњу школу, уписао факултет, али сам се вратио овде. Отац и деда су ме тако васпитали, водили тиме да ако су они могли да живе овде девет покољења, што ја на бих могао и тако сам остао овде”, прича домаћин Драган.

Најмлађи још немају своје радне задатке, безбрижо проводе дане играјући се у дворишту које због броја деце понекад подсећа на вртић.

Живојин и Никола нису похитали за светлима великога града , остали су на селу и раде тешке послове, али здрава породица њихова је награда.

„Волео бих и да моји синови касније живе у заједници, јер како кажу лако је сломити једну сламку, а цео сноп тешко се ломи”, каже Никола.

И управо тако, заједно и поносно стоје, своји на своме чувајући праве породичне вредности, срећни што су сви заједно и када је добро и када је лоше, а томе уче и своју децу.

ГЗС