Слова и географију учили су у манстирима, али у горњомилановачком селу Луњевица, под патронатом богатог трговца Николе Милићевића Луњевице, 1807. године формирана је прва приватна школа у западној Србији.
Александар Марушић, директор Музеја рудничко таковског краја, Фото: РИНА

“Његово богатство тада се процењивало на шездесет хиљада дуката. У свом селу имао је неколико кућа и свака је имала своју намену. У једној каменој напрвио је учионицу и писарницу и ту су се основном образовању учила његова, и деца виђенијих Срба. Учитељи су долазили из околних села, а један чак и из Осијека. Све их је поштено плаћао, а школовање је трајало неколико година, најпознатији ђак свакако је Јеврем Обреновић, рођени Милошев брат”, изјавио је за РИНУ, Александар Марушић, директор Музеја рудничко-таковског краја.

Кроз клупе је прошло на десетине сеоских ђака, али школа је након Другог српског устанка престала да постоји. Међутим, дрвена кућа остала је да сећа на давна времена кад се српска историја започињала управо из таквих грађевина. Данас је она одолела зубу времена, а од Народне банке Србије купио ју је мајор Пантелија Мијатовић, Солунац и сада ту живе његови потомци.

 Милован Петковић, Фото: РИНА

“Ова кућа је знаменито културно – историјско добро и нема говора да ће се икад срушити. Колико нам финасије дозвољавају ми ћемо је реконструисaти, али на начин да она и даље остане аутентична и да сећа на прошла времена. Наоружани знањем из летературе овде често долазе и туристи, али су прву приватну школу која је направљена у овом делу Србије поетили и високи државни званичници, као и неколико амбасадора”, каже Милован Петковић, зет породице Мијатовић

Поред тога што је овде била приватна школа, ово горњомилановачко село, управо захваљујуићи Николи Луњевици било је једно од најразвијених у то доба. Као један од најбогатијих Срба у то време, Никола је на свом конаку често примао и богате Турке и са њима сарађивао, зато не изненађује оно што су мештани током времена проналазили на својим имањима.`

Илија Матијевић, Фото: РИНА

“Док сам правио кућу, пронашао сам остатке турског купатила, што значи да су се овде окупљали и проводили време Срби и Турци заједно. А колико је Никола Луњевица био способан говори и то да је до својих кућа довео воду са оближњег брда и поставио глинене цеви које се и дан данас налазе у земљи”, прича мештанин Илија Матијевић.

 Кућу Николе Луњевице у истоименом селу често је посећивала и његова унука, краљица Драга Обреновић и ту проводила време са својом породицом. Ту је својевремено постојала и плантажа кестена јер је на плодној земљи код Бистрог потока, како кажу историчари, упевало све што би било посађено.

 

ГЗС / РИНА