– због профила усмерених на информационе технологије.

Истраживања о избору студија међу матурантима потврђују да су средњошколцима најпримамљивије студије медицине и информационих технологија.

Будуће бруцоше у намери да упишу ИТ студије охрабрује и најава факултета који школују такве кадрове да ће ове године проширити квоте, те ће им, уколико Влада одобри повећање, на располагању бити 40 индекса више на Математичком и додатних 60 на Електротехничком факултету. Лане се за место на овим факултетима пријавило више од двоје матураната за један индекс, а на ФОН-у су за 690 места конкурисала 1.964 средњошколца.

Студентима који су хтели да упадну на буџет прошле године је то најлакше успевало на Физичком факултету, док је до тог статуса било најтеже изборити се на Хемијском.

Ипак, слика се знатно разликује уколико се уместо по факултетима, поени сагледавају по смеровима: тако је на Математичком факултету било неопходно тек нешто више од минимума за студије Астрономије и астрофизике, док је за студије Информатике за буџет било неопходно најмање 70,36. Гледајући по различитим студијским профилима, најтеже је било уписати софтверско инжењерство на ЕТФ-у, где је граница за буџет била вртоглавих 98,78 поена.

Црта за упис бруцоша на буџет значајно се помера у складу са интересовањем кандидата и бројем слободних места, па се дешава и да на некима буде знатно нижа него раније, а на појединима и вртоглаво виша.

 - Будући студенти не би требало да се воде резултатима пријемних испита од прошле године јер они варирају из године у годину - објашњава Љиљана Бајић, продекан за наставу Филолошког факултета.

Ипак, како је лане за студије на буџету у просеку било неопходно између 65 и 75 поена, средњошколци који из школе носе мањи број бодова и даље имају времена да загреју столицу и добро урађеним пријемним себи обезбеде буџетско место.

Будући бруцош може да освоји највише 100 поена, од чега 40 на основу успеха из средње школе и 60 поена са пријемног. Пријемни испит обавезан је за све кандидате, осим за ученике који су освојили једну од прве три награде у трећој и четвртој години на републичком или међународном такмичењу, али из предмета значајног за струку. Њима се уписује максималан број бодова, као да су потпуно тачно урадили пријемни испит. За оне који полажу испит склоности и способности разликује се од факултета до факултета, јер свака високошколска установа може одредити своје услове. Најчешће се то чини решавањем писмених тестова и задатака из два или више предмета.

Извор: Блиц, Милица Рашић, Јована Тодоров