чланова домаћинства мањи од три (2,86). Израчунато је, такође, да су на подручју те општине средином 2018. године живела18.602 мештанина, уз процену да ће их 2041. бити тек 16.097.
Тако се, дакле, за нашто више од половине столећа, преполовио број житеља ове лепе и богате висоравни у Старој Србији. Јер по попису из 1953. године, општина је имала чак 34.412 становника, што је највише откако српска држава броји свој народ.

Ти подаци сведоче, бесумње, да се вериге и огњишта у овом побрђу брзо гасе, а занимљиво је погледати, из књиге др Илије Поповића („Општина Лучани”), како је овај предео насељен у неко доба. Ту стоји...

„На основу података до којих су истраживачи дошли може се закључити да је становништво већином досељеничког порекла. Трагови материјалне културе, праисторијских насеља и хумки указују да је овај крај и тада био насељен. Драгачевска гробља су, такође, драгоцени материјал, јер чувају записе о досељавању сеоског становништва од пре Првог до Другог светског рата”.
Према резултатима истраживања време досељавања може се поделити у више периода, али се сви слажу да је досењавање пре Првог српског устанка против Турака било спорадично. После Другог устанка било је олакшица при досељавању у Србију. Она су, што се тиче Драгачева вршена углавном западном струјом и то...

У Драгачеву све мање становника, фото: РИНА

„Из предела Старог Влаха, околине Сјенице и Нове Вароши, с Лима, из Црне Горе, Херцеговине и источне Босне, око Фоче. Путеви досељавања водили су преко прелаза на Јавору, Кокином Броду, Ступској чесми и Мокрој Гори. Преласком у Србију задржавали би се у тим крајевма као етапним станицама, док би неко кренуо према долини Западне Мораве, долином Дрине и ка Шумадији да би сагледали могућност трајнијег насељавања”.

Тако је и зато је у новиjе време настала изрека: „Сан сваког Драгачевца је да постане Чачанин”.

ГЗС/ РИНА