Ради се о радном телу кога чине представници 12 општина и пет градова који су 10 фебруара у Краљеву потписали Протокол о сарадњи градова и општина у сливу Западне Мораве у циљу заједничког рада на стварању отпорније заједнице како би се превенцијом и едукацијом предупредили и смањили ризици од елементарних непогода.
Састанак је искоришћен за анализу већ предузетих активности локалних самоуправа у сливу Западне Мораве на упознавању са међународном методологијом процене штета од елементарних непогода Пост-Дисастер Неедс Ассессментс, скраћено ПДНА (Процене потреба за опоравак и обнову од елементарних непогода). Истакнута је потреба да се настави са праксом започетом у септембру ове године када је на Рудну одржан тродневни семинар у организацији Канцеларије за управљање јавним улагањима Владе Србије, Сталне конференције градова и општина , Светске банке , огранака Уједињених нација ФАО и Одељења за послове цивилне заштите градске управе града Краљева.
Мајске поплаве 2014 године су, после краљевачког земљотреса из новембра 2010. поново указале на проблеме у процењивању штета од елементарних непогда јер су се исте радиле по до недавно једино важећој методологији из некадашње СФРЈ која је усвојена још 1987 године. Стога се примена међународне ПДНА методологије, уз предходно прилагођавање нашим условима и потребама, намеће као приоритет.
На скупу у Пожеги било је речи и о предстојећим активностима на државном нивоу у сегменту нормативне делатности јер се , за који дан, очекује почетак јавне расправе о Нацрту новог Закона о смањењу ризика и управљању ванредним ситуацијама који би требало да представља будући кровни закон и у области цивилне заштите. Но, како се данас чуло у Пожеги, нацрт овог документа, још увек, није доступан локалним самоуправама, тачније оним деловима јавних управа општина и градова који се, тренутно, баве пословима цивилне заштите,пословима израде Процена угрожености од елементарних непогода и Планова заштите и спасавања у ванредним ситуацијама.
Шта више ионако малобројни људи ангажовани на овим пословима у локалним самоуправам ,до данас, нису знали ни како ће и где све бити организована јавна расправа о овом изузетно важном документу. Додамо ли овом и чињеницу да је актуелни Министар за заштиту животне средине Горан Триван , недавно, на завршној конференцији Твининг пројекта „Успостављање механизма за спровођење Уредбе о механизму мониторинга“ најавио израду Закона о климатским променама као једног од најважнијих закона који ће бити донешен , онда не чуди што се , у оном делу, малобројне, стручне јавности која се бави питањима климатских промена и пословима цивилне заштите, јавља запитаност о разлозима због којих је, очигледно, изостала међуминистарска координација око неких важних питања везаних за изградњу система који ће бити функционалан у борби против климатских промена.
Јер, тој јавности је итекао познат утицај климатских промена на појаву елементарних непогода којима би , по природи свог постојања, у великој мери требала да се бави цивилна заштита организована, пре свега, на локалном нивоу са јасно дефинисаним надлежностима и надасве функционалним положајем у целини безбедоносног система државе. Можда би предстојеће расправе о нацртима оба овде поменута закона требало допунити и питањем зашто се место и улога цивилне заштите као дела система безбедности не би решила посебним Законом о цивилној заштити који би, за почетак, прецизно одредио њену позицију у систему безбедности, организацију и надлежности уклучујући и део везан за превенцију у борби против климатских промена.
Извор: Данас, З. Николић
