позивају државу да посредује у договору са хладњачарима и да се утврди откупна цена. Прошле године била је до 600 динара за килограм, али су зарадили само они који су малину у првом таласу продали великим извозницима. Остали су добили упола мање, а неки још чекају новац од хладњача.
Килограм српске малине у Западној Европи кошта 30 евра, али дугачак је пут до тамо, поплочан скупом производњом, недостатком добрих садница, менталитетом. Зато ће малинари 15. марта са министарством пољопривреде и хладњачарима покушати да договоре такозвану аконтну цену и нове кредите.
– Да поново не идемо на крилима цене од 1.000 динара и од 800 динара, а онда добијемо контраефекат и будемо колатерална штета. Ако је неко давао цену, нисмо је ми давали него неко изнад нас. Тај менаџмент извоза. Они су је формирали, цену откупа, они су и погрешили, у свему томе нисмо добили праве сигнале – поручује Божо Јоковић из АгроЕко воћа из Ариља.
Многи хладњачари су остали дужни произвођачима, па од државе траже залог за нове кредите за исплату дугова. Без тога произвођачи не могу да крену у производњу.
– Сезона почиње већ за два месеца и морамо јако брзо да реагујемо како би произвођачи спремно ушли у почетак вегетације – истиче саветник министарке пољопривреде Ненад Доловац.
Решење за проблем малине стручњаци виде у удруживању – по моделу италијанских произвођача јабука који су и акционари хладњача.
– Они добију у време бербе 30% од цене, касније 35% и када се прода та јабука онда се то све дели, а овде смо код производње малине кренули погрешним путем. Хладњачари су одвојени од самих произвођача – наводи Зоран Кесеровић са Пољопривредног факултета у Новом Саду.
Деведесет пет одсто српске малине поједе се у иностранству, а највише у Француској и Немачкој. У 2022. години извезли смо за трећину мање него претходне, али је због високе цене вредност извоза био исти. Страхује се да ће ове године род бити још мањи ако се не измире дугови произвођачима.

ГЗС / РТС