на домаћем и иностраном туристичком тржишту”, каже директор ТО Чачак, Војин Јаковљевић.
У Чачку има 4.013 незапослених, што је за 65 одсто мање него пре десетак година. Најављене су бројне инвестиције за наредни период а туризам је један од приоритета.
У прилог томе говоре и цифре - већ је забележено 171. 424 ноћења а није ни крај године.
У току су радови на ауто-путу ка Црној Гори, колико ће то променити слику тог краја?
„Чачак има повољан саобраћајно - географски положај, јер се налази на раскрсници путева између западне, југозападне и централне Србије, односно Шумадије. Ауто-пут Милош Велики од Београда до Чачка, значајно је повећао интересовање туриста и позиционирање Чачка као туристичке дестинације. Деоница ове саобраћајнице која води до Паковраћа, места које се налази на самом улазу у Предео изузетних одлика „Овчарско-кабларска клисура“ омогућила је да се знатно брже и безбедније стигне до ових дестинација. Наставак изградње ауто-пута који води ка Црној Гори, додатно ће утицати на укупан развој туризма комплетне туристичке регије Западна Србија, града Чачка и места која чине саставни део туристичке понуде овог краја Србије. Саобраћајна инфрастуктура је један од кључних услова да би дестинација могла да буде конкурентна на домаћем и иностраном туристичком тржишту”, рекао је Јаковљевић.
Који су адути ове необичне регије Овчарско.кабларске клисуре? По чему је специфична?
„Овчарско-кабларска клисура је заштићена као предео изузетних одлика и као природно добро од изузетног значаја сврстано у И категорију. Одликује се препознатљивим меандрима Западне Мораве, језером Међувршје, планинама Овчар и Каблар, изворима термо-минералне воде Овчар Бање и групом од 10 манастира, смештеним на релативно малом растојању. Овде постоје добри услови за разне видове рекреације пре свега захваљујући природним факторима који су прилагођени за овај вид активности. Овчарско-кабларске клисура је идеално подручје за циклотуризам, спортски риболов, алпинизам, планинарење, сплаварење, фото сафари. Још једна посећена природна атракција овог предела је и Бањски поток у Овчар Бањи. Уређено ново пристаниште на језеру Међувршје је место са кога крећу катамарани у крстарење клисуром, а новоотворени Природњачки центар у Овчар Бањи, на једном месту обједињује комплетну понуду овог предела, његове приородне вредности и историјско наслеђе”, казао је Јаковљевић.
Изградио се Природњачки центар Овчар бања. Колико је он допринео туристички самој дестинацији?
„Да, поносни смо на овај пројекат који је ове године реализован у Овчарско-кабларској клисури. Природњачки центар садржи изложбену поставку реализовану у сарадњи са Природњачким музејом у Београду, као и конференцијску салу комплетно технички опремљену за одржавање едукативних програма и презентација. Посетиоци изложбе могу да се упознају са експонатима и поједним примерцима разноврсне фауне Овчарско-кабларске клисуре, од којих су многе строго заштићене. Експонати представљају примерке појединих врста кичмењака – риба, водоземаца, гмизаваца, птица и сисара, од којих су неке брло специфични терцијарни реликти Овчарско-кабларске клисуре. Посебну вредност и значај Природњачки центар у Овчар Бањи има у едукацији деце која могу да се на занимљив начин упознају са природним вредностима предела изузетних одлика”, одговорио је директор чачанске Туристичке организације.
Које сте пројекте поред Природњачког центра реализовали до сад?
„Поред поменутог Природњачког центра, реализовано је још неколико битних пројеката. После 30 година, прорадила је железничка станица у Овчар бањи, једина станица која је реновирана у току ове године у Србији. Изграђено је пристаниште на језеру Међувршје, са привезиштем за чамце капацитета 70 пловила. У току је изградња пута који ће спојити видиковац на Каблару, један од 5 најлепших видиковаца у Србији, са Овчар Бањом и магистралом која иде ка Чачку и Златибору. Изграђен је нов амфитеатар капацитета 500 седећих места на којима смо имали одличан културно-уметнички програм претходног лета. Изграђене су и реконструисане нове парковне површине, дечија игралишта као и централни трг у Овчар бањи”, истакао је Војин Јаковљевић.
Кажу да живите надомак Српске Свете Горе, да ли можете да нам кажете мало више о манстирима у овој регији?
„Овчарско-кабларска клисура је подручје које располаже природним ресурсима и богатим културно-историјским наслеђем. Манастири Овчарско-кабларске клисуре представљају јединствено културно, уметничко и историјско наслеђе на овим просторима. На падинама Овчара налазе се Сретење, Св. Тројица, Ваведење, Вазнесење и Преображење, а на Каблару се налазе Никоље, Благовештење, Јовање, Успење. У клисури се налазе још два светилишта: црква Светог Саве и пећина Кађеница. Званични историјски подаци датирају изградњу ових манастира још у средњем веку, међу њима су и манастири који су касније грађени. Зна се да је већина манастира настала када су монаси са Свете горе Атос бежали од под најездом Турака и тако се населили у наше крајеве. Такође, у манастиру Благовештење се замонашио патријарх Павле, а владика Николај Велимировић је основао и монашку школу у манастиру Преображење. Манастири архитектуром и амбијентом у коме се налазе, привлаче пажњу и интересовање туриста који их радо посећују у великом броју”, рекао је Војин.
Који су планови за наредни период?
„Стратегија развоја туризма републике Србије (до 2025. године), идентификовала је приоритетне туристичке, поред осталих то су: планине, језера и здравствени туризам (спа & wеллнесс). У том смислу Град Чачак даљи развој туризма конципира управо на овим туристичким производима. Такође, улагања у побољшање инфраструктуре у граду, нових садржаја за туристе у области културе су у плану у наредних неколико година. Посебна пажња биће посвећена Овчарско-кабларској клисури, стварању услова за даљи развој туризма овог подручја уз поштовање еколошких стандарда и очување биодиверзитета. У области здравственог туризма у плану су значајна улагања. У току је израда пројектне документације за изградњу рехабилитационог центра у Овчар Бањи чија ће изградња бити запошета у току 2023. године. Такође, у плану је даљи наставак изградње путне инфраструктуре, водоводне и канализационе мреже, урежење и регулација корита реке Западне Мораве као и даљи наставак сређивање центра бање”, каже Јаковљевић.
Директор Туристичке организације Чачак, Војин Јаковљевић, Фото: ГЗС
Имате ли податке, колико туриста посети годишње овај крај?
„Чачак као туристичка дестинација бележи раст броја долазака и ноћења. Најновији подаци Републичког завода за статистику показују да је Чачак у првих девет месесци ове године посетило 42. 809 туриста (индекс 136), у односу на исти период прошле године. Остварено је 171. 424 ноћења, (индекс 114,6). До краја 2022. године очекује се да ће Чачак имати знатно боље резултате од рекордне 2019. године када је остварено 195000 ноћења”, нагласио је директор.
Шта све Чачак као динамични урбани центар на Западној Морави пружа домаћим и страним туристима?
„Чачак је град који се сврстава међу веће градове у Србији са препознатљивом архитектуром и богатим културно-историјским наслеђем. У граду Чачку налазе се бројни споменици културе, сакрални објекти и установе културе од националног значаја: Народни музеј - конак Јована Обреновића са јединим сачуваним оригиналним грбом династије Обреновић, Храм Вазнесења Христовог из XII века, Уметничка галерија “Надежда Петровић”. Познати археолошки локалитети и културно-историјски споменици у Чачку су: Римске терме из 4. века, меморијални комплекс „Танаско Рајић“ на брду Љубићу, Споменик ратницима Првог светског рата “Четири вере”, Спомен парк борбе и победе. Чачак је град познат по изузетној гастрономској понуди, бројним угоститељским објектима и квалитетним смештајним капацитетима. Оно што је специфично за Чачак је и велики број манифестација које се одржавају током године. Чачак је познат као град спорта, посебно кошарке и у граду се одржавају бројни спортски догађаји током целе године. На подручју града и околине организују се догађаји из области културе и традиције. На неколико локација у граду налазе се садржаји који су посебно популарни како локалном становништву, тако туристима који бораве у овом граду, међу њима је и Градска плаза на обали Западне Мораве”,рекао је Војин Јаковљевић, директор ТО Чачак.
Екологија вам је у фокусу последњих година. Колико су битни еколошки пројекти за даљи развој Чачка?
„Један од најзначајних еколошких пројеката од самог оснивања Међуресорне радне групе Владе Републике Србије, која је основана ицијативом Премијерке Ане Брнабић, њеног кабинета, који је поред града Чачка И ТО Чачак главни покретач активности на овом подручју, је измуљавање акумулације језера Међувршје. Пројекат има за циљ да уклони муљ који је заузео преко 2/3 акумулације језера Међувршје. Пројекат је део билатералног споразума између Владе Републике Србије И Владе Републике Мађарске. Такође, још један еколошки пројекат ће бити реализован до краја године, а то је набавка првог еколошког тримарана у Србији, домаће производње који се производи у бродоградилишту у Апатину. Биће опремљен електро-погоном, а имаће соларне ћелије који ће батерије пунити путем светлости. Први српски еколошки тримаран ће бити права атракција, јер ће са њим доћи до продужетка туристичке сезоне на свих 12 месеци у години. Један од основних циљева у заштићеном подручју Овчарско-кабларска клисура је унапређење нивоа квалитета туристичке понуде кроз промоцију еко-туризма и едукацију у области одрживог развоја туризма. Одговорност управљача заштићеног подручја је да се оствари баланс у развоју туризма у односу на примарни задатак заштићеног подручја, а то је очување биодиверзитета, заштита предела и културног наслеђа”, одговорио је Јаковљевић.
„Чачанска рода” један од најважнијих пројеката и на државном нивоу. Колики је значај за Чачак што је баш он престоница културе? Који су предуслови морали да су испуне за овакав подухват?
„Радна група за припрему и спровођење програма „Престоница културе Србије” донела је одлуку да ће прва национална престоница културе 2023. године бити Град Чачак. Пројекат Чачка под називом "Чачанска родна" је међу 18 приспелих кандидатура проглашен за најбољи. "Чачанска родан" је слоган инспирисан именом сортимента шљиве која је надалеко препознатљив чачански пољопривредни производ. Кроз овај мото предочена је читава идеја целог пројекта – визије Града Чачка као вековно плодног (родног) тла за развој културе, уметности, духовности, али и науке, привреде, туризма, спорта”, истиче директор.
Радни мото је представљен кроз четири под теме: „На Слободи“, „На Морави“, „На раскршћу“, „На калдрми“ које заједно промовишу културни профил Чачка.
„Пројектом су, поред многобројних културних дешавања, предвиђена и значајна инфраструктурна улагања. Планиран је завршетак реконструкције зграде Окружног начелства у којој су смештени Народни музеј и Међуопштински историјски Архив. Биће формирана Нова стална поставка, конзерваторске радионице, депои и канцеларијски простор, радиће се на реализацији партерног уређења у комплексу дворишта Народног музеја са изградњом лапидаријума, новом историјском поставком у Конаку господара Јована Обреновића и летњом сценом, етно-објектима и сувенирницом”, наглашава Јаковљевић.
Колико је важно да се влеики догадјаји и пројекти децентрализацију, односно, да се развију сви градови подједнако, сведоци смо последњих година да је велика миграција становнитша у престоници?
„Избор Чачка за прву „Националну престоницу културе“, и те како утиче на децентрализацију у области кулутуре. Иначе и сам избор за Националну престоницу културе рађен је по узору на „Европску престоницу културе“, а овим пројектом се тај процес децентрализације културе унапређује. Циљ Министарства културе Републике Србије је да кроз подршку локалној управи додатно оснажи постојеће и покрене савремене установе и институције”, каже први човек Туристичке организације града на Морави.
Тиме се стварају услови за развој културног туризма.
„Децентрализацијом културе стварају се услови за шире сагледавање значаја културе и уметности за локално становништво, али и да се истакну вредности кулурно-историјског наслеђа намењене туристима који посећују одређене туристистичке дестинације”, заклјучио је Јаковљевић.
ГЗС/Телеграф бизнис
