Претходних година услед смањене потражње и ниске откупне цене њихова роба месецима је тсјала на лагерима, али то их није обесхрабрило. Са првим пролећним данима почели су са обављањем припремних радова у њивама, а поједини су попут Дејан Вучковића из Заблаћа чак и прочирили своје засаде.

„Све се више модернизује српски сељак, веће су машине, брже се обрађује, стигли су и комбајни за купљење кромпира, тако да се морају повећати и површине, да би се имале количине. Цена кромпира прошле године кренула је од неких 28 динара и ишла до 45, то је била коректна цена, у односу на годину пре, а ако би сада било испод 50 динара, то би стварно било нереално. Ми можемо да произведемо још оволико колико радимо сада, важно је само направити квалитет и онда нема проблема”, рекао је Дејан Вучковић из Заблаћа за РИНУ.

Дејан Вучковића из Заблаћа

На имању ове прородице најзаступљеније су сорте аризона и есма, а очекују се приноси преко 40 тона. У производњи кромпира Дејану помаже и син, већ добро упознат у читав процес. Младен се нада да ће и цена готовог производа скочити, с обзиром да су неке цене репроматеријала порасле и преко 50 одсто.

„Квалитет тих увозног кромпира и нашег не може да се пореди. Српски сељак може да произведе довољну количину кромпира да нема потребе за увозом. Народ треба да се освести, да купује нашу робу, а у неком случају ако нестане наше робе да онда дође до увоза", изјавио је Младен Вучковић.

Како би се произвођачима кромпира помогло у најтежим тренуцима када је тоне робе остајало, а да није продато, прошле године ресорно министарство уз помоћ великих маркета организовало је откуп широм Србије.

„Због бесцаринског режима био је евидентан притисак кромпира из иностранства. То ћемо покушати да избегнемо у наредном периоду и држава уводи нову меру, посебну сезонску царину у периоду од новембра до фебруара кад је кромпир и најтраженији, како би заштитили наш домаћи производ", истакао је министар Бранислав Недимовић.

Као кључан фактор успешног пласмана кромпира на домаћем и иностраном тржишту министар пољопривреде истиче поштовање стандарда иностраних тржишта и прилагођавање захтевима купаца, како би сва роба нашла своје место у продаји, а не пропадала.

ГЗС/РИНА