Ови Златиборци поносни су на своју радну марву и једном годишње окупе се у центру варошице. Они се буне против дискриминације волова и тврде да су они паметнији и кориснији понекад чак и од људи.

Миленко Савић  има само 14 година, живи са оцем и мајком у селу Рибница. Баљко и Рушко су му љубимци и каже да му је први посао како устане да их нахрани. “То су најпаметније животиње и они који тврде да су глупи у великој су заблуди. Помажем оцу у шуми радимо са њима  и много нам значе,” каже Миланко који се јуче ујутру рано упутио у Јабланицу где се сваке године окупљају рабаџије.

Милан Жунић из Беле Реке, фото: ГЗС

Истог је мишљења и Милан Жунић (30) Миланков старији колега из Беле Реке. Моји волови  без проблема могу да повуку две тоне, и нема тог трактора који може да их замени у овим брдима. Веома су паметни и тачно знају шта треба да раде у сваком тренутку али морају да имају правог газду коме верују и са којим се сроде. Нема тог возила за које би их заменио”, каже Жунић.

А најстарији рабаџија на златибордским висовима је Милан Жунић – Шиш који је за живота добио споменик на улазу у Јабланицу недалеко од арене где се такмиче волови у надвлачењу трупаца. Од боровог дебла вешти тесар исклесао је  њега са воловском запрегом.  Данас је то атракција поред које се сликају пролазници и посетиоци прелепе варошице ушушкане у долини испод златиборских брда.

Глас западне Србије