треба склањати са пута. У црним јакнама и на великим моторима, чачански бајкери кажу да су пре свега породични људи као и сви остали.

"Имамо своје професије, радно време, а мотори су хоби - скуп и опасан, али кад једном уђе у крв нема назад. Сви ми знамо приоритете у животу, а то су пре свега праве породичне вредности и то што возимо брзе моторе не значи да запостављамо друге обавезе", открива Срећко Вуковић Срека из Мото клуба Варјак.

Иако за њих често кажу да су склони авантуризму, бајкери кажу да није тако.

"У нашем удружењу има директора, лекара, али и не тако школованих људи и сви смо као један. Веже нас љубав према моторима, али и пријатељство које негујемо годинама. Често се може чути да смо бахати возачи, али то је далеко од истине јер водимо рачуна да никога не угрожавамо док возимо", изјавио је Жељко Тресач који је под точковима мотора оставио на хиљаде километара.

Иако о њима владају бројне предрасуде бајкери су ипак слободњаци, увек спремни да помогну. Први су кад треба заврнути рукаве у свим ванредним ситуацијама, али ту су и да организују хуманитарне акције за болесне и сиромашне, што је доказ да се иза дебелих црних  кожних јакни ипак крије мекано срце.

 

ГЗС / РИНА