како поставити врата на улазу у цркву. Ових дана су се и измирили, наравно уз музику.

Радоје Петровић највише је од мештана залегао око градње божије куће. Међутим од 130 домаћинских кућа колико броји село Пољанице неколицина њих је тврдила да је црква погрешно постављена, односно да је улаз померен пет степени ка западу. Тако је настала добра деценијска свађа, а градња се одужила.

„Није је лако било направити, али временом су људи прилазили и сами долазили, градили и радили. Одрицали се свега, помогла је и општина, наш монах и предузеће Пешчар. Задовољан сам народом на помоћи”, каже Петровић.

Радоје Петровић, фото: ГЗС

Тврдња да је црква погрешно постављена помутила је слогу, Радоје каже да су то неки учинили из љубоморе. Главни аргумент су им били стари надгробни споменици, који су наводно требали да буду орјентир како треба поставити цркву.

„Њих четворо који су имали погрешно мишљење су умрли, још један је остао жив. Бусолом смо утврдили стране света, свештеници су се сложили и Хризостом је освештао и предао народу на употребу. Иначе, када се кренуло са градњом требало је само да се уради парохијски дом, после освештавања плоче, владика је рекао да треба да се направи и црква у Пољаницама. Архитекта је дошао и снимио како ће да направи кубе и олтар који су од почетка грађени са просторијом цркве. Тако да је лево црква, а десно просторије и то трпезарија и кухиња. Изграђена су и два пољска тоалета захваљујући општини која је издвојила 3.000 евра”, рекао је Петровић.

Благајник Радиша Миловановић каже да је било троје, четворо људи који нису подржавали то да се прави.

Благајник Радиша Миловановић, фото: ГЗС

„Можда су хтели игралиште или нешто друго сада није битно. Већина је била да буде црква. Моја два сина су дошла из Швајцарске са два Немца да ураде подове о њиховом трошку. Не требамо да гледамо појединце, неко је за фудбалски клуб, ја нисам”, наводи Миловановић.

Ипак ове године на велики празник Обретење главе Светог Јована мештани Пољаница одлучили су да подвуку црту, измире се а неслоге препусте забораву. Уз помирење зна се шта иде, музика, шатра и здравицу:

„Сада молим Бога, апостоле и попове, владичицу и божије прваке да нам слогу међу Србе врате.
Куцну је прави час, да угледа и Бог нас, да окаје све наше грехове да нас врати међ` часне ђедове.
Да живимо као они, да живимо као браћа и да нико ником више за зло не враћа.
Закопајмо све секире, сачувајмо све звекире, па кад чују да смо сложни, па кад виде да смо бројни, да смо сложни и побожни, тад нам ништа неће моћи и сам ће нам Бог помоћи.”

Прослава поводом великог празника у селу Пољанице, Обретење главе Светог Јована, фото: ГЗС

Председница МЗ Пољанице Снежана Марковић каже да је служба почела у девет сати на којој је било преко 100 људи што из овог што из суседних села а и из општине Љиг.

„Сви су дисали једном душом. Проблеми око цркве су превазиђени, вероватно су сви о свему добро размилили и све је легло на своје место. Осликавање цркве које је већ рађено у две етапе, ће се наставити”, каже Марковић.

Председница МЗ Пољанице Снежана Марковић, фото: ГЗС

Александар Јовановић сматра да црква сасвим коректно изгледа и према његовим верским уверењима, одговара мерилима и схватањима православља.
„У Шумадији се увек људи помире када је нека клопа, или што би ми рекли рка и срка. Тада се све заборави и ко је шта радио, и ко је на чију међу сео”, рекао је Јовановић.

А и Радоју је пао камен са срца, јер ову светињу випе не зову Радојева црква већ сеоска богомоља.

Глас западне Србије

У емисији „Нећете веровати” емитована је ова прича, и можете је погледати на линку.