приповеда да је те далеке 1991. године, као дечак који је тек пошао у школу, умолио оца који је тада свирао у оркестру Бобана Марковића, да га поведе на Драгачевски сабор и био је, вели, опчињен свирком Бобана, Светозара Лазовића Гонга и Мића Петровића.

- Од тада, труба је мој живот а победе у Гучи сан – каже музичар за „Глас западне Србије”.

У Ристићима је труба традиција, и његов деда осетио је победу у Гучи, као бубњар у оркестру суседа Јунуза Исмаиловића.

- Трубачи су прославили Владичин Хан. Јунуз је једне године освојио чак десет награда у Гучи, Бобан Марковић је краљ трубе, Слободан Салијевић је годинама побеђивао на Сабору, Стојан Крстић такође, сад смо на ред дошли ја и Бојан Крстић. И, докле будем могао да ходам долазићу у Гучу.

Бојан је овде три пута освајао прву трубу на такмичењу омладинаца, а двапут – 2008. и 2016. –

године био најбољи са својим оркестром међу сениорима, на главној саборској позорници.

- Велика жеља ми је да освојим још једну награду, и тако стекнем звање мајстора трубе. Тада бих у Хану могао да отворим музичку школу за клинце који тек почињу да дувају у трубу.

Ристићев оркстар прошле године имао је 80 наступа, а и ове су им сви термини попуњени. Ускоро иду у Бугарску, одатле у Македонију па у Грчу, онда у Аустрију и Хрватску, а у Словенији су недавно били.

- И већ се припремамо за овогодишњу Гучу. Од тренутка кад из шешира будемо извукли песму, сваког дана до почетка Сабора вежбаћемо по два сата, и у пола ноћи да нас неко пробуди морамо да одсвирамо бесрекорно.

Ристић је остао привржен српској музици, али је увео и једну новост на наступима.

- Свирамо са диск џокејом који пушта миксоване и сампловане ритмове. У почеку сам био против тер новотарије али видим да је народ одушевљен, чим засвирамо сви скачу на ноге.

Бојан је почео да свира са пет година, пре него што ја научио прва слова.

- Можда ће већ овог лета мој син Богдан, који има 11 година, почети да се такмичи у омладинској категорији.

Капелник из Хана са одушевљењем долази у Гучу, није му било тешко да превали 600 километара како би свирао на отварању Дома трубача, лане.

- Ту сам преспавао први од свих трубача, и сад имамо одличне услове и смештај. Гуча ме је створила, труба омогућила да живим пристојно и то носим у души. Зато сам претпрошле године, победивши са својим оркстром, заплакао на позорници – испричао нам је Бојан Ристић.

Поносан је што је његово родно место после 56 година од оснивања Сабора добило право да организује предтакмичење и једва чека јули и квалификације у Владичином Хану.

ГЗС