изванредних својстава. То је на завршној, осмој смотри најбољих српских шљививица, саопштио водећи српски стручњак за јака алкохолна пића, професор Пољопривредног факултета у Земуну, др Нинослав Никићевић.
„Дуго сам у овом послу, у оцењивачким комисијама радим још од 1981. године и данас признајем само три пића. То су шкотски малт виски али он чини само пет одсто производње тог алкохола у свом завичају, затим француски коњак и нашу шљивову препеченицу. Данас се чашица врхунских жестоких пића, курвоазјеа, реми мартела, хенесија и мартена продаје за 800 до 900 динара, а моја жеља је са наша шљивовица пређе ту цену”.
др Нинослав Никићевић, др Милан Плазинић и др Милан Лукић
Професор је нагласио да би само половина годишњег приноса воћа, прерађеног у Србији, донела земљи извоз од 725 милиона долара, додајући да данашња производња ракије у Србији не би могла да подмири потребе потрошача само у једној Москви.
Ево, већ осмо лето Институт за воћарство у Чачку приређује завршно такмичење за српску шљивовицу године, оцењујући оне узорке који су добили највише поена на предтакмичењима широм земље. Деветочлана комисија од које не постоји стручнија у Европи, вероватно и свету, оцењује шифроване узорке и за њих је тајна чак и која је година производње па се резултати сабирају тек пошто су оценили својства свих одабраних ракија, а за 2018. то је био чак укупно 51 узорак.
Највећи број поена за 2018. добила је препеченица професора Факултета техничких наука у Чачку, др Милана Плазинића са катедре за електротехнику и електронику, и посвећеног воћара у родној Премећи под Јелицом. Оцењена је са 18,79 поена, колико је добила и ракија другопласираног Мирка Шевића из Блазнаве код Тополе.
Треће место деле деда и унука, Станимир Минић из Доње Трепче и Јована Новаковић из Чачка са 18,76. Четврта је Јелена Вићентијевић из Брђана (18,70). На деоби петог и шестог места јесу Драгица Тошић из Књажевца и „Тим” из Бајине Баште (18,68). На седмом и осмом месту су такође поравнати Илија Рудић из Борче и Милош и Вићентијевић из Брђана (18,63), девети је Драгослав Чиховић из Горње Трепче (18,59) а на деоби десетог и једанаестог места су Рада Димић из Баљевца и други узорак „Тим”-а из Бајине Баште (18,57).
Председавајући сто, Гојковић, др Милојевић, др Лукић и др Никићевић
„Озбиљном производњом ракије бавим од 1992. године, дакле у петак, на Видовдан било је тачно 27 како смо кренули у ту причу. Сад сам дочекао да будем први у Чачку, победник после свих манифестација које су се 2018. одигравале у Србији. Ова ракија која је победила у Чачку победила је прошле године у Ужицу на жестивалу. То је изузетно леп осећај, досада сам побеђивао на тим локалним такмичењеима, али ово је ипак круна за сваког произвођача. Моја ракија јесте ове године била најбоља али првих десет разликује се у врло малим нијансама и свака је могла да понесе ту титулу, што је изузетно важно за све произвођаче ракије, и ове који су тек сад почели. Важно је да се тржиште ракија поново отвара, да се поново вратила у уши конзументима, јер то је једно од најсавршенијих алкохолних пића. Усхићен сам, презадовољан овим што сам постигао после 27 година рада” - казао је др Плазинић за РИНУ.
Његова победничка ракија потиче из 2000. године, произведена је од пожегаче, црвене ранке и драгачице, а у комерцијалном промету литар вреди 100 евра.
Паметну и кратку поруку послала је и млада Јована Новаковић, која је са дедом поделила треће место.
„Наравно да ја нисам седела поред казана али, да знате, понуђено ми је десет узорака да бих један послала на такмичење, пробала сам и очигледно изабрала најбољи”.
Завршној свечаности, на коју су своје нектаре донели Милан Плазинић, али и др Свето Милојевић из Косовске Митровице, претходиле су умне беседе стручњака за ову област, који су дуже од сата казивали своја искуства у свечаној дворани Института.
Др Бранко Поповић из ове научне куће, који је од почетка домаћин и организатор смотре, поручио је:
„Сви знамо колико је потребно труда, новца и одрицања да се дође до квалитетне шљивове ракије. Хвала свима што сте учинили да наша ракија опет дође до изузетних висина. Овде су најбољи узорци са 11 смотри, почев од Горње Трепче која је пре 22 године била утемељивач ових такмичења. Хвала Милољубу Гојковићу, оснивачу ове смотре и професору Нинославу Никићевићу који је председник жирија од првог дана”.
Такмичаре, који су у врелом дану из разних делова Србије приспели у Чачка да би преузели заслужена признања, поздравио је др Милан Лукић, директор Института у Чачку:
„Ова манифестација је успела да се одржи и одвија под кровом наше куће и ја сам веома задовољан због тога. Оно што је за Русе је вотка, за Шкоте виски, за Французе коњак, за нас шљивовица. У Институту је створено 17 нових сората шљиве а управо радимо на клонској селекцији аутохтоних сората, црвене ранке и драгачевке, с планом да направимо ускоро матичњак тих сората. Мислим да је ово већ постало манифестација националног карактера”.
Основач смотре, Милољуб Гојковић, некад водећи стручњак ПИК – а „Таково” за производњу алкохолних пића, овако вели:
„Захвалан сам вама произвођачима што сте овако подигли квалитет наше шљивовице. Али смо прешли тек трећину пута. Следе нам побољшање квалитета, бржа продаја и груписање произвођачких регија. Квалитет се протеклих година побољшао, чак 30 до 40 посто, зато немојте више продавати вашу ракију за 500 динара по литру, јер сам пре неколико дана у Београду у познатој кафани добио чашицу од 0,03 која ми је наплаћена 250 динара. Ово што ви производите вреди од 15 до 20 евра”.
Из јужне српске покрајине на свечаност је дошао др Свето Милојевић, професор факултета Техничких наука у Косовској Митровици:
„У горњем отку Ибра око Лепосавића производи се све боља ракија али је више нико не продаје за 4, него за 5 или 6 евра. Посветио сам се овом послу и колико могу помажем произвођаче, а сам сам својом руком испекао 5.500 казана”.
Велимир Митровић, такође члан оцењивачке комисије, усмерио се на један посебан програм:
„Ја радим на очувању аутохтоних сората и последњих година је никло 20 малих воћњака од Бајине Баште до Врњачке Бање где гајимо наше старе шљиве, црвену ранку, драгачевку и пискавац. Тако истовремено ревитализујемо и та запуштена земљишта и та села”.
Председник групације за производњу алкохолних пића у ПКС – у, др Иван Урошевић, истакао је:
„У последњих 5 - 6 година шљивовица све више заузима своје место и маса потрошача више на ово пиће не гледа као на брљу. Нажалост, у Београду још можете наћи шљивовицу у познатом ресторану да вам се смучи живот каква је. Наш задатак је троструки: квалитет сировина треба побољшати и не стављати у судове свакакве плодове, обавезна је врхунска хигијена судова и казана, и одмах по ферментисању кренутни у производњу а не кад будемо стигли”.
РИНА
