Газелека, али смо одлучили да Стразбур буде његова прва интернационална адреса због људи из тог клуба који су показали највише интересовања, жеље и стрпљења да га доведу у своје редове упркос свим препрекама на које су, заједно са нашом породицом, наилазили у Србији.

“ Скаути из Стразбура пратили су га читавих годину ипо дана, да би после преговора са менаџерском агенцијом и чачанским Борцем, чији је Павле био члан, 15. јула дефинитивно отишао у француског прволигаша. Већ сутрадан пролази све потребне психофизичке прегледе и уговор потписује 17. јула. Играће у почетку за Б тим, где је већ наговестио да ће актуелни власник овог тима на њега моћи у догледно време моћи да рачуна и у саставу најбољих најбољих играча овог тима”, каже поносни  отац Обрадовић за агеницију РИНА.

Трновит пут је иза  милановачког фудбалера, осамнаестогодишњег Павла Обрадовића пратиле су опструкције из клубова, немогућност да због узраста има европски пасош, све су то препреке које је овај талентовани горњомилановчанин успешно савлађивао захваљујући таленту, редовном вежбању, упорном раду  али и огромном подршком оца Бобана, мајке Зорице и сестре Тијане.

 “Са једанаест година потписује за Црвену Звезду, да би се касније вратио у  Горњи Милановац, као позајмица Звезде клубу Јуниор. Није било довољно средстава за његов останак и живот у Београду, али и клуб није био баш у завидној ситуацији. Са дванаест година почео је да игра за Борац  из Чачка, где је  провео  шест сезона. Као малолетан, везао је шеснаест утакмица за први тим, а за репрезентацију Србије,  дебитовао је званично у пријатељском мечу против Словеније”, каже Бобан Обрадовић за агенцију РИНА.

Павле је добио дрес са бројем  9. у француском Стразбуру, тренира два пута дневно и већ постиже резултате на припремним утакмицама против Тотенхема и Ремса. Добио је и радну визу, тако да ће сада све бити много лакше јер су видљиви резултати његовог труда, упорност се исплатила, од малих ногу је, поред редовних имао индивидуалне тренинге, трчао по снегу, леду и киши, упоран је био и коначно је постигао циљ, да заигра тамо где му је и место. Одличан је ђјак, говори три језика и поносан сам што никада није посустао упркос свим проблемима на које је наилазио ,а савладао их је својом упорношћу , а ми као његова породица увек ћемо бити подршка, додаје Бобан Обрадовић.

Иначе, Павле није једини у породици кога краси спортски дух, старија сестра Тијана иза себе има више од 70. освојених медаља као првакиња државе у каратеу.

РИНА

 Обрадовић у дресу селекције Србије дебитовао у мечу против Словеније, фото: приватна архива