да ће у висину израсти преко два метра, а коначан број обуће коју носи бити 54. Мада, кад дође зима и обује вунене чарапе, тада обућа мора бити бар за још један број већа. Пре две године последњи пут је успео да нађе пар обуће који му је одговрао и то преко наруџбине, јер тако велике димензије патика и ципела ретко се могу наћи у слободној продаји. Док се ове наручене не израде и не стигну на кућну адресу, Милиша носи шта има и то док се не распадне. Због тога се неретко по свом домаћинству креће бос јер му је тако и најлакше.

"Три године носим једне патике и већ су на истеку, носим их сваки дан на посао и око куће. Други пар који сам платио 150 евра користим за свечане прилике, кад идем на вашаре, свадбе и весеља. Оне су ми стигле из Немачке. Раније и није било толико тешко наћи одговарајућу обућу за мене, јер је џиновске примерке производила фабрика Борово у Хрватској. Имали су калупе свих димензија, када наручиш платиш пола, а остатак када ти стигну. Од тренутка када се она затворила настале су моје муке", прича за РИНУ овај сеоски горостас.

Од малена је био виши и крупнији од својих вршњака. Где год се појави сви га примете, а осим овог проблема са обућом, са својим висином и габаритом се веома добро носи. Иако крупног стаса, благе је нарави па они који га познају кажу да му име Милиша савршено добро пристаје.

"Велики човек, па су због тога и ноге велике. Сваки дан се сналази, али исто тако имамо доста мука. Успевали смо да набавимо у Немачкој бројеве које нам је комшија доносио. За одећу и није толики проблем колико за обућу, да се нађе број који њему одговара , али стварно је то мука. Девојке када угледају момка оне прво шта примете јесу ципеле па онда се одлучују за везу, а њему је то слаба тачка", казала је његова мајка Перса.

Ипак једина мука овог горостаса није само обућа, већ и кревет. Јовановићи су морали да нађу доброг тесара како би му продужио узглавље, у противном би висио.

"Прерадили смо кревет како би могао нормално да става, тамо где је глава продужили смо додавајући неке даске, док смо страницу где су ноге морали да скинемо, и сада му ноге висе у ваздуху. Ја сам га родила као нормално дете а он је израстао у џина високог 205 центиметра. Гајила сам га целог живота, никада није био гладан и жедан, а како је израстао у оволику громаду то само Бог зна", каже Перса.

Милиша већ годинама ради у ЈКП Лазаревац и држи рекорд у броју ископаних рака. Важи за поштеног и честитог младића за ког колеге кажу да ни мрава не би згазио. Да је човек великог срца и добре душе показује и то што често и сам зна да се нашали на рачун своје висине.

ГЗС/ РИНА