МИШУЛА ПЕТРОВИЋ – 20 ГОДИНА РАДА ТВ „ГАЛАКСИЈА 32“ 


Vučić se danas obraća javnosti              U Srbiji danas još toplije, do 28 stepeni              Prvo su podgrevali proteste, a danas pitaju što kasni otvaranje - evo šta im je Todorović odgovorio              Gold gondola u izmenjenom režimu rada od 2. aprila              Gradovima i opštinama sredstva za inovativna rešenja u saobraćaju, akcenat na bezbednost dece              Besplatni mamografski pregledi u Ivanjici: Zakazivanja od 1.aprila              Požeški odbornici usvojili planove i programe za ovu godinu opštinskih preduzeća              Todorović: Velika imena iz sveta hirurgije u našem gradu              Dr Hektor Vilka Melendes iz UK do detalja opisao transplantaciju jetre i tankog creva od živog donora              Čačak ugostio više od 400 najeminentnijih srpskih hirurga              U Čačku prikazan „hamburški zahvat”, čuveni dr Dejan Bogoevski predstavio srpskim kolegama nove hirurške metode u lečenju hroničnog pankreatitisa             

 
МИШУЛА ПЕТРОВИЋ – 20 ГОДИНА РАДА ТВ „ГАЛАКСИЈА 32“
Trenutno na sajtu: 613       |       Podeli:
25.01.2013 | 0 коментар(а)



Поводом 20 година постојања ТВ „Галаксија 32“ Мишула Петровић, власник, у интервјуу Гласу западне Србије говорио је о почецима рада, развојном путу и тешкоћама са којима се ова телевизија суочавала, тренутном стању и плановима за будућност.

Када је телевизија Галаксија почела са радом, и која је била почетна идеја?

 

Године 1992. урађена је припрема, а телевизија „Галаксија 32“ почела је званично са радом на Савиндан, 27. јануара 1993. године. Идеја је у суштини представљала надоградњу претходни професија којима сам се бавио, музике и приватне продукције.

Осмог августа 1989. године моје бивше колеге музичари и ја основали смо фирму „Sound galaxy“ са истоименом немачком фирмом из Фрајбурга. Та фирма је  регистрована у Привредном суду у Краљеву по закону Анте Марковића, за 15 минута, о чему је као оновременој сензацији писао овдашњи познати новинар Политике. Бавили смо се продајом музичких инструмената, производњом кејс кофереа по ниорвешком пројекту, а увозили смо и квалитетан лим из Немачке, за који се испоставило да се у ствари производио у Србији у Севојну.

Потом смо1990. године основали прву приватну издавачку кућу у Србији, „Звуци галаксије“, која је веома добро пословала, издајући музику свих жанрова, а бавили смо се и видео монтажом, што је све било увод у посао са телевизијом. Монтажу смо радили на стоматолошком факултету у Београду, где је постојао потпуно нов Сонијев студио, а помагао нам је тадашњи уредник Трећег канала Ђорђе Радмилац, који нам је рекао да истоветан студио постоји и у чачанској болници.

Због тога смо отишли у Чачак, а тадашњи директор болнице Здравко Крупеж нам је уступио простор на петом спрату и опрему која је била прилично запуштена и заборављена негде у подруму. Окупили смо стручне људе, раднике великих медијских кућа, који су нам пружали техничку подршку, и на тај начин смо ушли у посао са телевизијском станицом. Телевизију смо назвали „Галаксија“, јер је била природни наставак претходног деловања. Почетни капитал било је новац зарађен од музике, а у послу су била и двојица ортака, Владе Маџаревић и Зоран Ивановић.

 

Због чега сте се окренули послу са медијима, имајући у виду да сте пре тога имали веома успешну музичку каријеру?

 

Музику сам напустио када сам схватио да је друштво постало болесно, и да многи кроз музику и песме настоје да промовишу политику и идеологију, због чега заједно са колегама више нисам видео прилику за уметнички рад. Дошли смо у ситуацију када смо на наступима, на весељима, најављивали честитке уз  з четничке и партизанск епесме, а због тешке и напете ситуације и политичких сукоба атмосфера се кварила, и није више било услова за пристојан и нормалан рад.

 

Да ли је на почетку било отежавајућих околности, какав је био однос локалне самоуправе?

 

У локалној самоуправи су благонаклоно гледали на то, али је постојао политички проблем на вишим нивоима, јер је за уредника постављен човек који је истеран са Радио Београда јер је био члан СПО-а. Направио сам грешку, које нисам био свестан, када сам по његовом савету  отишао код тадашњег Савезног министра за информисање, Миодрага Перишића, који је требало да нам припреми дозволу за еимитовање. Он је био одушевљен нашом идејом, јер смо били прва приватна телевизија у Србији, и то баш у Чачку, али ме је упутио у Савезну управу за радио везе, где су ми рекли да дозволу нећемо добити јер нас је министар Перишић послао.

Дозволу смо ипак добили, али је два месеца након почетка рада стигао савезни инспектор за радио везе Тома Павловић, да угаси телевизију. Како је рекао, пошто је чуо  позитивна мишљења о нама, посаветовао ме је да не прекидам рад упркос забрани који је написао, јер он неће доћи када га поново буду послали да нас угаси. Због тога сам му веома захвалан, јер је поступио на такав начин у то веома тешко и драматично време.

 

 

Овог 27. јануара прослављате 20 година рада, за све то време који период је био најтежи, а који најбољи, имајући у виду да је телевизији претило и гашење, да сте проглашавани за неподобног и некомпетентног за овај посао?

 

Што се гашења тиче више пута су нам претили, а све телевизије су угашене 1997. године, па и „Галаксија“. Увод у гашење била је 1996. година, када ми је Богољуб Карић најавио да 17. септембра у Чачак долазе челници опозиције Весна Пешић, Зоран Ђинђић и Вук Драшковић, и рекао ми да их пустим на ТВ-у, што сам и учинио, у то време пустио сам упозицију. Због тога смо имали велике проблеме, а када су нас угасили обратио сам се Карићу да он пошаље Драшковића на Дедиње да нас врате, и он је то урадио.

Најтежа је била година бомбардовања, 1999, када смо као телевизија остали сами, јер је многе друге угасила држава због опозиционог деловања. Ми смо били умерени, остали смо сами када су срушили предајнике РТС-а и када смо добили наредбу да не прекидамо програм. Тада је Чачак на фронту имао 8000 војника, и верујем да смо помогли њиховим породицама сталним извештавањем, а неки из опозиције су на то гледали као да смо савезници режима.

Што се тиче најпогоднијег и најстабилнијег периода, било је то време од 2004. године до 2008. године, тада се нико није мешао у нашу уређивачку политику и програмску шему, били смо слободни, могли смо било кога да угостимо. Постојало је сагласје локалне и републичке власти, и увек када је тако ми немамо великих проблема, а таква ситуација је и сада, па се надам да проблема неће бити.

 

Ваш предајник је једном приликом дигнут у ваздугх, када се то десило, ко је учинио то, и зашто сте одустали од судског гоњења починилаца?

 

До тога је дошло 26. јуна 1999, срушен је наш предајник на Каблару, и гледајући сада на то мислим да смо добро прошли, јер су се могле догодити и много горе ствари, није дошло до физичког напада и угрожавања било кога ко је радио у „Галаксији“, нико није страдао, нити је затворен.

Након тога нудили су ми информацију о починиоцима за новац, што сам одбио. На суђењу сам видео те младе људе који су то учинили, који су ми рекли да ништа против мене лично немају, него да сам ја крив што сам преузимао сигнал РТС-а. То сам морао по налогу, а неки су то схватили као проблем јер смо преносили режимски медиј. Опростио сам им то што су учинили, јер ми је било жао да млади људи због идеологије леже у затвору., и мислим да је све то коректно завршено.

 

Да ли су икада постојали политички притисци на рад Ваше телевизије, и постоје ли данас?

 

Било је тешких тренутака по том питању, нарочито деведесетих. Увек је било приговора са разних страна поводом гостовања појединих људи или емитовања неких догађаја, али ми смо и када је било најтеже пуштали, на пример, Велимира Илића, и опозицију уопште, а у почетном периоду након промена 2000. године, пуштали смо Ивицу Дачића и СПС , који су тада били сатанизовани.

Уопштено гледано, никада нико није вршио велики притисак на нашу телевизију. Сада притисак не осећамо, али проблем може настати ако постоји несагласност локалне и републичке власти, када гостује неко из Владе ко не одговара локалној власти и ко приликом доласка избегне да се састане да представницима локалне самоуправе, а то се одражава на нас.

 

Како оцењујете садашње стање у коме се ТВ „Галаскија“ налази након 20 година рада, и да ли сте задовољни оним што сте до сада постигли?

 

Задовољни смо што и даље постојимо након свих тешкоћа и непрестане борбе у сфери медија, што нам је омогућио коректан и поштен рад. Али, са друге стране нисмо задовољни приходима и финансијским стањем које није какво би требало да буде, наши запослени не могу спокојно од тога живети и будућност није сигурна. Стални радни однос никоме не може бити гарантован.

Са друге стране, рекао бих по гледаности да нас људи цене и воле да прате наш програм, прошле године направили смо систем умрежених телевизијских станица који функционише на 2 ИП ТВ канала и веб ТВ-а, чиме смо проширили рад. ТВ „Галаксија“ је емитер за 12 телевизијских станица централне и западне Србије, програм се емитује за дијаспору, и на ИП ТВ за Београд.

Које су највеће тешкоће и проблеми са којима се ТВ „Галаксија“ сада суочава?

 

Великих проблема нема ако живимо онако како морамо, а не само онако како бисмо хтели. Проблеми су углавном финансијске природе, што је одлика већине медија, тешко успевамо да одржимо и побољшамо стандард. Прошле година смо уложили 20000 евра у опрему, предстоји дигитализација, и нисам сигуран да ћемо моћи финансијски да издржимо тај део посла. Медијска слика у овом делу Србије је веома лоша, мало је медија који све то могу да издрже, ми радимо информативни програм за општине Лучане и Горњи Милановац, а траже и из Ивањице и Ариља, јер готово да нема кативних медија у овим општинама. Највише тешкоћа ствара недостатак средстава, опште стање је лоше, капацитет привреде је веома слаб, а све се то одражава и на медије. Одређени број привредника нас подржава, веома смо им захвални на томе, неки су и 20 година уз нас.

 

Какве су намере за деловање у будућности?

 

Што се тиче будућности мислим да је једино решење проширење капацитета кроз умрежавање телевизијских станица. Уз постојеће умрежавање о коме је било речи, постоји идеја да се у систем убае и телевизије из Републике Српске, српске телевизије из Подгорице и са подручја Косова. Потом имамо намеру да развијемо систем по свету, тако што ћемо имати дописништва из главних центара која ће извештавати о нашој дијаспори и важним дешавањима. Пред Нову годину добили смо дозволу да преко кабловских оператера емитујемо програм на територији читаве Србије, али то још увек није заживело, зависи од тога да ли ћемо имати довољно средстава да то платимо.

 

Какав је садржај програа ТВ „Галаскије“, шта обухвата Ваша продукција?

 

Програм је разновстан, имамо неколико информативних емисија, извештавамо за градску локалну самоуправу, постоје емисјие о месним заједницама, „Нико као ја“ за младе, „Градски путоказ“ у којој говоре градски функционери, емисије намењене другим општинама. Ту су и истраживачко новинарство, емисије о пољопривреди, здравству, као и емисија „Крајем наше уице“. У овој години радићемо неколико нових емисија заједно са продукцијама, које ће се бавити националним мањинама, верским питањима, безбедношћу саобраћаја, проблемима младих и сличним темама.

Постоје и продукције које ми подржавамо, АВН продукција, који праве и уређују емисију „Крајем наше улице“, ту је и МОС који се баве спортом, као и Ча-видео и Глас западне Србије чије емисији се емитују код нас.

 

Каква је сарадња и однос са локалном самоуправом, будући да сте до пре годину дана били искључени из субвенција, готово да их није било две деценије, а данас сте један од водећих локаних медија?

 

Када локална самоуправа има јавно предузеће које се бави информисањем логично је да будемо искључени из финансирања, и нисам имао замерку на то. Данас је однос са локалном самоуправом коректан, направљен је правилник о рапсодели средстава који је јединствен у Србији, о тојматерији размишља се и ради како треба.

 

 

Како бисте оценили оште стање медија у Чачку?

 

Стање је лоше, као и у целој Србији, једна телевизија се недавно угашена, намети су огромни, износе и до 130% прихода, па се не можемо лако изборити са тим. Опстанак захтева велику вештину и стрпљење. У свим медијима је тешко, готово нико од њих не може да направи резултат на тржишту и да заради довољно новца и да плати све дажбине РРА, РАТЕЛ-у, ОФПС-у, СОКОЈ-у и слично. Много је дажбина и намета, издаци су огромни, и на нивоу државе не води се довољно рачуна о томе.

 

Како бисте прокоментарисали тренутну регулативу у Чачку, и недавно донешен правилник о медијима?

 

Када је регулативу у питању мора се направити осврт на државни ниво. У Србији је стање лоше, не постоје једнаки услови за све на тржишту, а поткрале су се и неке грешке у законима које, уз лоша решења, причињавају велику штету.

Правилник о расподели средстава за медије који је донет у Чачку заснива се на Закону о локалној самоуправи, по коме је локална власт дужна да се стара о информисању грађана од локалног значаја.

Овај правилник је јединствен у Србији, и веома је добар, јер је једини. Задовољни смо, јер је правилник коректан и добар, задовољни смо начином расподелом средстава. Речено нам је колико средстава имамо на располагању, на основу чега ми треба да одредимо свој рад, и свако треба да има користи од тога.

 

Каква је сарадња са другим медијима у Чачку?

 

Ја сам са свима у одличним односима, али знам да ли су они истог мишљења. Али то је очекивано, нормално је да постоји напетост и здрава конкуренција, али је важно да постоји коректно понашање и толеранција. Оно што је потребно то је да се оствари посебност и препознатљив рад, и да се тако привуче пажња.

 

Колико запослених данас има ТВ „Галаксија“?

 

Тренутно имамо 31 радника у сталном радном односу. Гашењем ТВ „Чачак“ 33 колега је изгубио посао, ми смо морали да мењамо програм и уводимо нове емисије, па смо прошле године примили седам људи у стални радни однос, а на путу смо да примимо још  четворо.

 

 

ИЗВОР – ГЛАС ЗАПАДНЕ СРБИЈЕ




PODELI:








Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 155.860.829 посета
Тренутно на сајту: 615 посетилац(a)