колико се бави овом музиком, снимио три албума, двадесетак синглова и спотове за неке од тих песама. Разговарали смо са њом о томе како изгледа живети хип хоп филозофију у његовом родном граду и које су предности и мане бављења овим послом у Србији данас.
С обзиром на то да се бавиш реп музиком, занима ме каква је ситуација са тим жанром у Чачку? Да ли постоји публика која је верна овој музици? Каква ти је конкуренција на локалу?
Ситуација у Чачку је лоша, не само са репом него уопште нема никакве алтернативне сцене, пре десетак година било је бар 15 роцк и пунк бендова и 4-5 реп извођача, често смо и наступали заједно на разним гитаријадама, а сад имаш два и по роцк бенда а о репу да не причам.. Што се тиче конкуренције на локалу, кад би неки другари почели да снимају поново, вероватно бих је и имао, што би и било добро по мене јер бих се више цимао. Што се публике тиче, како кад. Ево ја сам ове године у Чачку имао 3 наступа, два су прошла океј.
Да ли је тешко развијати се као репер у мањој средини? Кад причамо о универзалној хип хоп култури и том специфичном начину живота који прати ту музику без обзира на то одакле си – како то тачно изгледа у Чачку? Дружиш ли се са другим реперима? Шта је оно што те чини репером осим музике коју правиш?
С једне стране, није се тешко развијати јер се у мањој средини лако докажеш, спот и пар песама и цео град чује за тебе, ал опет ниси толко окружен људима са којима би могао да сарађујеш. Дружим се са реперима, углавном сам с онима с којима сам се дружио снимио и песму, неки су ми доста помогли, поштујем то и захвалан сам им. А што се стила живота тиче, вечито сам био окружен хип хоп елементима, доста сам знао о томе, као клинац сам баш живео реп, од облачења, играња баскета, дружења са брејкерима, цртачима графита... сад сам старији па се то свело на снимање песама и наступе.
Уметничко име Афер је веома занимљиво. Зашто баш то?
Хехе, од "афера" само без "а" на крају... Мислим да псеудоним може мало да ограничи извођача, овај мој не значи ништа специјално и даје ми потпуну слободу. Не иде, на пример, да се зовес Бентли и да певаш како блејиш недељом са екипом у крају хехех...
Твој „дневни посао“ је производња зупчаника и, како чујемо, и то ти супер иде. Испричај нам мало више о томе, откуд ти у том послу, како се као репер и уметничка душа уклапаш у ту причу?
Ово је први пут да ме неко то пита. Да, у радионици сам сваки дан, имамо машине за производњу зупчаника, отац и ја радимо неких 15 година заједно, одмах после средње школе сам почео да се бавим тим послом. Фино то све иде, не жалим се, прљав је посао, али може лепо да се живи од заната. Никад ништа друго нисам ни радио осим тог посла. Кад бих морао нечим другим да се бавим, не знам стварно шта би то било. Можда бих, ето, могао да будем посланик хахаха...
Шта је најбоље што ти је реп донео? Постоје ли негативне стране које си искусио?
Реп је једно велико искуство за мене, упознао сам се са разним људима, наступао по целој Србији, готово да нема града где нисам био за ових 10ак година колико се бавим тиме. Дешавало се да наступ прође супер, људи нас испоштују, угосте и дају неку лову, упознамо кул људе, дружимо се са публиком, а опет, с друге стране, буде и испала од стране организатора или пукне журка, прекине је полиција, чак сам се и тукао на наступима, што није за похвалу али и то се дешавало. Спавали смо много пута по железничким и аутобуским станицама, и вероватно да се нисам бавио репом, не бих те неке ствари прошао. Муизика ме је спојила и са добрим и са лошим људима, било је и ту разних провокација, а било је и "брате, краљ си, слушамо те, шта ћеш да попијеш"... Али свакако много више лепих и позитивних ствари.
Шта би од музике препоручио клинцима да слушају? Који су ти омиљени албуми и извођачи?
Ја сам генерација која је одрасла на касетама, слушала се Ц-yа, Сунсхине, Гру, Рхyтхм Аттацк... ови нови клинци су то прескочили, нажалост. Ето, препоручио бих им да послушају тај реп из деведесетих.
А шта би саветовао онима који желе да уђу у свет хип хопа?
Па ако раде то из љубави, саветовао бих им да не очекују много од тога.
Са каквим проблемима се суочавају “мали играчи” на овом тржишту у Србији? Има ли ‘леба за репере?
Од неког реп денса има, ал од репа нема... Проблем је што има много добрих који се не цимају за своју музику и много лоших који се много цимају за своју музику. Не верујем да неки репер у Србији живи само од музике, ако има, свака част!
Извор: Ноиз
