Гимназија у Чачку споменик културе: елементи српске средњовековне црквене архитектуре 


U Srbiji danas temperatura do 23 stepena              U Skupštini danas konsultacije o izboru zamenika predsednika radnih tela              Novopazarski srednjoškolci najbolji u regionu              Plan rasturanja Republike Srpske!? Dodiku rade o glavi, ucene stižu i predsedniku Srbije              „Dodatna nastava” za najperspektivnije mlade fudbalere Borca              Zašto investirati u Zlatibor - 10 biznis ideja              Donacija Ženskom centru Užice              Rekonstrukcija fontane na Gradskom trgu             

 
Гимназија у Чачку споменик културе: елементи српске средњовековне црквене архитектуре
Trenutno na sajtu: 457       |       Podeli:
18.09.2019 | 0 коментар(а)



Чачак – Српска влада је прошле седмице згради Гимназије у Чачку доделила статус споменика културе, и тако учинила част и градитељима,
Гимназија у Чачку, данас у 13.30, фото: РИНА

професорима и ученицима и читавом граду. Како је настала ова упечатљива грађевина где је знање стицало мноштво завичајаца?

Ево шта о томе каже Делфина Рајић, историчар уметности и садашњи директор Народног музеја у Чачку:

„Изградња гимназијске зграде започета је 1912. према плановима које је у Архитектонском одељењу Министарства грађевине израдио архитекта Драгутин Маслаћ, поборник српског стила у профаној архитектури.

Радове су прекунули наступајући ратови, због чега је завршетак грађевине у потпуности окончан тек 1926. год.

На овај монументалној грађевини, разуђене али функционално решене основе, са приземљем и два спрата, може се сагледати Маслаћева академизована концепција српског стила. И он прихвата елементе српске средњовековне црквене архитектуре, слично Новаковићу и Таназевићу, али их примењује на особен начин. На овом свечаном здању правоугаоне подужне основе, са симетрично компонованим фасадама, истиче се прочеље које је најрепрезентативније обрађено.

На њему је посебно наглашен и средишњи ризалит, украшен лучним улазом у духу сецесије и седмоделним аркадним прозорским низом на другом спрату.
Може се закључити да Маслаћ не наставља Поповићев неоморавски декоративни правац обликовања профаних објеката, већ заступа изузетно пластично – тектонски приступ.

Тај правац развиће између два рата Момир Коруновић , водећи аутор националног стила у том периоду. На чачанској гимназији подједнако се осећају академска строгост, модерна сведеност облика и безорнаментализам, али је основни утисак да се управо успоставља равнотежа између три различита стилска модела.
У Архиву Југославије у збирци планова МГ, сачувани су оргиналани планови пројеката Д. Маслаћа, као и неизведени нацрт Николаја Kраснова.

На месту данашње Гимназије којој је 1912. својим рушењем уступио простор за изградњу налазио се Владичин конак који је изграђен 1837. за потребе седишта епархије и епископа ужичког Никифора Максимовића и највероватније дело је Хаџи Николе Живковића” , закључује Делфина Рајић.

РИНА




PODELI:








Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 155.770.049 посета
Тренутно на сајту: 458 посетилац(a)