Одлука комплетне опозиције да изађе на изборе је очекивана, али помало контрадикторна када имамо у виду са којим разлозима и коликом амбицијом су бојкотовали претходне. Очигледно је да су проценили да су бојкотом претрпели политичку штету - каже у интервјуу за "Блиц" Владимир Пејић, директор агенције Фактор плус

Он сматра да је одлука о изласку на изборе разумна. Изласком на изборе једино могу да буду политички релевантни и то, разуме се, у мери у којој им народ поклони поверење. Они пре свега дугују објашњење за промену одлуке бирачима и донекле својим колегама из опозиције које су немилосрдно критиковали због учешћа на прошлогодишњим изборима. Бојкот више нико и не спомиње, а он је био линија подела на “праву” и лажну опозицију. Ипак, ја мислим да је одлука о изласку на изборе свих опозиционих странака добра за друштво у целини.

ССП и Народна странка на крају су успеле да постигну споразум о сарадњи. На колико гласова тај блок може да рачуна? 

Одлука да изађу заједно на изборе је донета у добром тренутку и не оставља пуно времена за евентуалне нове сукобе. Остао је утисак да су се немало намучили да се договоре. На основу досадашњих истраживања, њихов домет је између 10 и 15 процената гласова испитаника. Како ће то изгледати када их меримо као јединствену листу, видећемо у наредном периоду. У великој мери то зависи и од даљих активности, као и од људи који буду кандидати за истакнуте функције ове опције. Без обзира на резултат, они морају да сарађују са осталим странкама из опозиције и да их не гурају у Вучићево крило, што је иначе био случај и то не само са политичким партијама.Поред тога, морамо имати у виду да овај блок никако није једини опозициони у Србији и да се подједнака пажња мора поклонити и другим опцијама. Иако данас не постоји подела на грађанску и националну опцију у тој мери као што је било претходних деценија и година, овај блок покушава да се ослони на бираче који нагињу на обе стране, за разлику од рецимо коалиције НАДА (ДСС+ПОКС), која је изразито "патриотска" коалиција. Добра страна тога је да могу да рачунају на већи опсег бирача, али ходају по танкој линији и ризикују да их не препознају као свој избор ни једни ни други.

После Боривоја Боровића и Владимира Ковачевића, Председништво Народне странке Вука Јеремића је напустио и други човек странке Здравко Понош. Како ће се одразити на Народну странку?

- Никада није пријатно када одлазе људи који су значајни за неку странку. То најпре не оставља добар утисак на бираче, премда је постало скоро уобичајено у Србији. Подсетио бих да је не тако давно отишао и Никола Јовановић и сада је то већ проблем за Вука Јеремића. Још увек то није тако велика партија да може да поднесе такве ударе без последица. Са друге стране та странка је, рекао бих, највише одмакла у јачању страначке инфраструктуре. Ова околност је суштински важна на дуже стазе. На њихову жалост, рејтинг партије не прати активности и много се више у медијима прича о сукобима, него о конструктивном деловању у Народној странци. Да будемо поштени по питању унутарстраначких сукоба, Народну странку Вука Јеремића медији не штеде, чак ни медији блиски опозицији.

Пре него што је јавно рекао да не жели да цепа странку и да се повлачи из Председништва у јавности се помињала информација да би Понош могао да буде кандидат за председника? Да ли би он можда био прави избор? Имате ли нека истраживања о његовом рејтингу?

- Нисмо радили истраживања која се односе на његов рејтинг. Немам прецизних података, али мислим да није ни коректно истицати га као кандидата, а да председник његове странке о томе не зна ништа. Ни сам господин Понош није говорио пуно о томе, а вероватно се он неком учинио као добар кандидат. Нисам сигуран да је уопште био озбиљна опција.

Ко у опозицији од потенцијалних кандидата или нестраначких личности блиских опозицији најбоље стоји, из грађанске опције?

- Нисам присталица кандидата који нису политичари или макар се на неки начин не баве политиком, што наравно не значи да су им шансе мање. Сетимо се два примера. На претходним изборима антиполитички кандидат Бели Прелетачевић је освојио ни мање ни више него десет одсто и био трећи иза Вучића и Саше Јанковића. Једноставно, мислим да је поштено да то буду они који на неки начин деле судбину својих резултата. Никада нисам веровао у фото-робот кандидата. Не видим зашто не би били Мариника Тепић, Драган Ђилас или Мики Алексић... Када је реч о томе ко има највише шанси против, вероватно, Александра Вучића, мислим да не постоји кандидат који тренутно може да га угрози. Вероватно ће из тог разлога опозициона кампања дуго бити деперсонализована, до појаве кандидата који ће морати да буде симбол једне политичке концепције и става. Нема персоналног бренднаме кандидата опозиције и то је велики проблем, посебно због чињенице да су председнички избори кључни.

Да ли је одлука "Не давимо Београд" и ЗЗС да имају своју изборну колону исправна?

- Последњи догађаји су показали да је сасвим смислено да они наступају на тај начин. Вероватно ће имати солидан резултат и могућност да праве постизборне коалиције са остаком тзв. „бојкот опозиције“. Међутим, постоје покрети и странке, који заступају сличне ставове по питању екологије, који могу да им покваре планове. Ту пре свега мислим на Савез 90 Зелених и различите еколошке покрете активне на последњим протестима. Ова коалиција своје упориште пре свега види у Београду, где представљају једну од водећих снага и вероватно ће ту и тражити своју шансу, а биће занимљиво видети да ли имају амбицију да буду значајан фактор у читавој Србији, посебно имајући у виду позицију Небојше Зеленовића у Шапцу.

Претходних дана имали смо блокаде путева због Закона о референдуму и Закона о експропријацији. Може ли то да се одрази на рејтинг Српске напредне странке?

- СНС је снажна организација која не може тако лако да се уздрма. Последњи протести су највећи изазов у протеклих неколико година. Није добро за напредњаке што је наспрам свих тих протеста готово сам Александар Вучић, који иначе носи готово целу странку. За СНС је важно да буде борбен, да не одустаје од својих ставова и демонстрира одлучност и политички ауторитет. То је у кризним ситуацијама најважније. Важан део ове политичке борбе која се води у сусрет избора је и подршка коалиционих партнера, пре свега СПС-а. Без обзира на све, то не треба заборавити јер СНС већ неко време има рејтинг, који је рекордан. Протести и блокаде, такође могу бити својеврсно чистилиште на опозиционој сцени и колико год били неугодни за власт могу значити нову расподелу карата међу опозиционим странкама и покретима.

Преко екологије до резултата

Екологија је постала веома значајна тема. Може ли се на њој до озбиљнијих изборних резултата? 

Екологија је тема која је тренд не само у Србији него и шире у Европи и свету. Грађани још увек нису могли да виде ко се бори за чистији ваздух, воду, земљу и друге аспекте животне средине, а заштиту животне средине користи као медијско-политичку "пречицу" за брз политички профит. Не верујем да на екологији, која је много озбиљнија тема него што се мисли, могу да се добију избори, посебно не председнички. Политички профит на еколошкој причи може бити реалан, али нема утемељења у бирачком телу ако еколошке странке и покрети не покажу јасне ставове по државним, националним, спољнополитичким, економским и свим другим питањима од значаја за државу и грађане. И у Немачкој, где су Зелени најјачи у Европи, њихов резултат на изборима је био око 15 одсто. Дакле, далеко од тријумфа, мада је било периода њиховог динамичног раста, а онда и пада током последње кампање. Уз то није само опозиција та која прати тај тренд бриге за животну средину. Чини то и власт, и то више и видљивије, посебно у Београду.

ГЗС/ Блиц