финансиран од стране Министарства пољопривреде, и обухвата широку мрежу истраживања и велики број предавања пољопривредним произвођачима о квалитету и здравственој исправности првенствено воћа и грожђа.
Заснован је на на техничкој опремљености савремених лабораторија, али и на кадровској оспособљености стручњака са Агрономског факултета. Пројектни тим (др Иван Глишић, руководилац пројекта, проф др Томо Милошевић, проф др Горица Пауновић, др Милан Николић, др Јелена Младеновић, др Павле Машковић, мр Вера Вукосављевић, Радмила Илић, мастер инж. и декан АФ проф др Владета Стевовић) заједно са Удружењем пољоприврдних произвођача „Цветин врх” доша је до веома занимљивих и корисних резултата.
Први део истраживања односио се на квалитативне карактеристике различитих сорти воћа и грожђа, али је други, посвећен остацима пестицида у плодовима воћа и грожђа, привукао много већу пажњу.
Најпре је у лабораторијама АФ спроведен оглед по коме су узорци јабука потапани у раствор „свича” у концентрацији од 0,08 одсто. Наведени препарат се састоји од две активне материје – „ципродинила” и „флудиоксонила” – и више се користи у гајењу јагодастог воћа, а у овом случају је послужио само за спровођење огледа.
Органолептичко оцењивање плодова јабуке у лабораторији АФ, фото: Иван Глишић
У првој варијанти узорци јабука потапани су у „свич” 30 секунди, затим природно осушени и испитивани након 3 дана (72 сата). Удругој, јабука је држана у „свичу” 30 минута, сушена на исти начин и анализирана такође после 72 сата. И то: цела јабука, затим цела али претходно добро опрана, потом кора ољуштене јабуке и на крају мезокарп који остаје после љуштења.
Резултати су показали следеће...
У првом огледу, садржај „ципродинила” у целом плоду, опраном и у кори био је изнад максимално дозвољених количина (МДК) према правилнику, док је у мезокарпу био испод МДК. „Флудиоксонил” је у свим узорцима био испод МДК, што упућује на спорије продирање ове активне материје у ткиво јабуке.
У другом огледу (потапање на 30 минута) забележене су значајно веће количине обе материје. „Ципродинил” је у целом плоду, добро опраној јабуци, као и у кори ољуштене јабуке био далеко изнад МДК, док су трагови у мезокарпу и у овом случају били испод. Садржај „флудиоксонила” једино је у кори био изнад МДК.
-Занимљиво је да се у обе варијанте није нарочито разликовао резултат између опране и неопране јабуке. Опрана, наиме, није имала значајније смањење остатака пестицида у односу на неопрану – каже др Иван Глишић за „Политику”.
У другом делу истраживања, случајним одабиром из продавница, чачанских пијаца и од произвођача прикупљени су 21 узорак јабуке и 4 узорка грожђа. Анализирани су на 5 активних материја, а резултати су показали следеће: 18 узорака јабуке је било без остатака испитиваних пестицида, један је имао трагове „ламда цихалотрина”, један остатке „флудиоксонила” а последњи и „ципродинил” и „флудиоксонил”. Међутим, све вредности биле су испод МДК. Што се тиче узорака грожђа, два (оба белог) су имала остатке и „ципродинила” и „флудиоксонила”. Вредности су биле веће него код јабуке, али опет испод МДК.
Приказани резултати могу бити од користи пољопривредним произвођачима, као и потрошачима. У плану је наставак истраживања. Проширује се списак пестицида који ће се истраживати, планира се акредитација метода...
Једна од радионица у оквиру пројекта, фото: Иван Глишић
-Произвођачи су активно учествовали и показали велико интересовање за ова истраживања, и код неколицине ћемо наредног лета поставити огледе према којима ће прскати своје јагоде, малине, трешње и јабуке а затим, после истека каренце препарата, доносити плодове и испитивати их на нашем Факултету. Заједнички циљ није нам да откријемо остатке пестицида у плодовима воћа и поврћа већ да на овај начин унапредимо производњу, безбедност и здравствену исправност. Дакле, не ослањамо се на оно што је написано на паковању препарата, већ шта покажу испитивања плодова у лабораторји – наглашава др Иван Глишић.
Г. Оташевић
