неизбрисиве печате у свесрпској култури својим бројним пројектима, а оставиће их и новим истраживањима која су већ на помолу. Ово је општа оцена најмеродавнијег судије - публике, на обележавању четврт века рада тог музеја, коју је отворио ретроспективном изложбом радова светски познатог академског сликара Милана Милетића, свог суграђанина.

Подсетимо, овај музеј између осталог чува два легата као сталне поставке - чувене уметничке браће Настасијевић, такође својих некадашњих суграђана, и легат Обреновића. Тој династији посветио је и до сада петоделни обимни каталошки пројекат "Обреновићи у музејским збиркама Србије и Европе", јединствен у нашој земљи, а по изјавама његових аутора и сарадника тај оригинални стрпљиви истраживачки рад досећи ће и свој десети том, изузетно важан за Србију.

ЗНАМЕНИТА су и археолошка открића из предхришћанског и средњовековног доба на оближњем Руднику, која је извршио овај музеј. Тешко је набројати сва друга његова остварења, и она која се већ уговарају, кроз самосталне или кроз пројекте сарадње са другим институцијама у Србији и свету.

- Музеј 25 година чува и сачуваће истраживачку традицију свог краја и целе Србије - каже директор, историчар и кустос Александар Марушић.

Још после Првог светског рата, покренута је иницијатива за оснивање ове установе, али узалуд. Много касније, овде је постојао Завичајни музеј, да би пре четврт века био основан Музеј рудничко-таковског краја и прочуо се целом Србијом.

Изложбу Милетићевих дела отворио је ликовни критичар Драган Јовановић Данилов.

- Познавалац метафизичке материје, опчињен могућношћу да се кроз домен ликовног објасни најдубље тајанство предмета, има ретку способност да магијском сликарском алхемијом обично преточи у чудесно - сажео је Јовановић оцену Милетићевог рада.

Како истиче Тања Гачић, кустос музеја, Милетићево сликарство ликовни критичари су различито дефинисали.