на својим њивама, у баштама,воћњацима иако им,као и многим другима,околности које прате пролећне радове,пре свега сетву,не иду на руку,пре свега због епидемије коронавируса .И поред тога што,како кажу, не деле славу неких других професија, јуначки се боре да засеју планиране површине.
На територији Пољопривредне саветодавне стручне службе Краљево,која ,поред града Краљева, покрива и општине:Рашка, Врњачка Бања и Ивањица, планирано је да се овог пролећа кукурузом засеје 9.140 хектара, сојом 150 и сунцекретом 80 хектара.Такође ,у плану је да се кромпир засади на 1.350 хектара,претежно у ивањичком крају и Рудњанској висоравни,која налази на тромеђи града Краљева и општина Рашке и Ивањице.
Фото: ГЗС, М. Даниловић
,,Сетва је до сада обављена на око 70 одсто планираних површина,што се,с обзиром на све околности, може сматрати правим подвигом.Верујем да ће се сетва кукуруза,убедљиво најзаступљеније културе на нашем подручју,,завршити до краја прве недеље маја .Ако на неким парцелама буде потребе за пресејавањем,то би требало да се заврши до 15.маја.Ту пре свага мислим на њиве у брдско планинским крајевима,док је сетва у равничарским пределима већ завршена“,каже Ненад Нешовић ,мастер инжењер агрономије из Пољопривредне саветодавне стручне службе Краљево.
Часлав Ракић,узорни ратар и воћар из Пекчанице код Краљева ,планирао је да ове године кукурузом засеје њиву површине од једног и по хектара.Каже да мало касни у односу на сетву ранијих година што не би требало да се одрази на принос,под условом да скоријих дана падне киша и касније не буде неких елементарних непогода.
,,Њиву сам добро нађубрио стајњаком,обезбедио сам квалитетно семе раног хибрида,добро сам поорао упркос сувој бразди и за пар дана завршићу сетву кукуруза“,додаје пекчанички домаћин.
Његов комшија Радослав Пејовић један је од највећих произвођача воћа у крају , кукуруз и пасуљ,како истиче,сеје за своје потребе.
,,Српски сељак мора да има свега у свом домаћинству и онда је миран.Многи то зову сваштарењем, али то је једна традиција у мом домаћинству и њу чувам и поштујем“,прича Радослав на чијој смо њиви затекли Гордана Костовића са својом тракторском сејалицом.
Гордан већ десетак година води прецизну евиденцију засејаних површинама и да је ове године код комшија и пријатеља посејао кукуруз на 12 хектара што је показатељ да ће се и у његовим Дедевцима,али и околним селима, остварити овогодишњи план сетве кукуруза .
Ненад Нешовић, фото: ГЗС, М. Даниловић
У равничарским пределима садња кромпира је у пуном јеку,док би у брдско-планинском подручју сетвени радови могли да потрају и до половине јуна
,,У подголијском крају,на територији општине Ивањица и као и на Рудну, кромпир је најзаступљенији међу пољопривредним културама.На ова два локалитета и делом општине Рашка овог пролећа под кромпиром ће бити између 700 и 800 хектара од укупно 1.350 хектара колико је планирано за садњу на подручју наше Пољопривредне саветодавне стручне службе“ ,истиче инжењер Нешовић.
У пролећним пољопривредним радовима ,према Нешовићевим речима, пољопривредници су имали велико разумевање и помоћ Министарства пољопривреде које им је омогућило да преко Управе за заштиту биља дођу до дозвола за рад на на својим парцелама и током забране кретања.Он тврди да су сви пољопривредници добили потребне дозволе под условом да су поднели захтеве преко Управе за заштиту биља и да су власници регистрованог пољопривредног газдинства.
Чекајући кишу вреднију од злата
Сви пољопривредници:ратари,повртари ,воћари и други,нарочито они који немају системе за наводњавање кажу да је добра киша оно што им највише недостаје,јер земља нема влаге,што отежава сетву и све друге пољопривредне радове.Зима је била без снега,пролеће,бар до сада,пролази без кише што представља велики проблем.
,,Нису само отежани сетвени радови .Воћу је потребнија киша него претходних десетак година. Нема ни траве за стоку.Не памтим када је у ово доба године било проблема за испашу оваца .Ја имам 70 оваца и исто толико јагњади,три хектара пашњака и ливада ,али већ сада проблем је велики.Надамо се киши,верујем у оне ђурђевданске,за које с правом кажу да су вредније од злата“,забринуто прича млади пољопривредник Александар Ракић.
ГЗС/ М.Даниловић
