мрког медведа и једна од њих изненадила је мештане Бајине Башта кад се појавила у насељеном подручју и никад ближе пришла кућама и људима. Овакав случај се не памти, а како истичу надлежни реч је о јединки која није маркирана.

„Медведи дневно могу да препешаче преко сто километара у зависности од узраста. Иако смо у непосредној близини Националног парка, није се дешавало да медведи дођу до самог центра као што је био овај случај. Они се углавном крећу шумом и ми претпостављамо да је постојало нешто што га је скренуло са његове путање, па је био приморан да дође у град. Дешава се да се уплаше паса, или пуцња из ловачке пушке”, изјавио је за РИНУ Ранко Милановић руководилац Службе за информисање НП Тара.

Након што је вероватно скренуо са своје путање и грешком сишао у насељено место, медвед се вратио у шуме Таре које се налазе релативно близу и које се његово природно станиште. Kретање мрких медведа на Тари помно се прати читавих 15 година, уз помоћ сателитских огрлица, а до сада је огрлице добило преко 20 јединки које су за све ово време дале прегршт изузтено важних информација.

„На тај начин установили смо да се итекако пуно крећу. Дешавало се да млађи медведи који траже свој животни простор пређу дневно до 60 километара, а неки су за 9 месеци прешли чак око 1.800 километара. Док је лепо време они знају да препливају Дрину, прошетају до Зенице око 270 километара и врате се у своје природно станиште”, рекао је Милановић.

Иако се многи плаше сусрета са њима, медведи врло ретко или готово никад први не нападају људе. Не доживљавају их као плен, већ их се плаше и избегавају сукобе.

„Уколико пролазите кроз шуме Таре свакако је потребна доза опрезности, али већа је вероватноћа да вас удари гром него да вас нападне медвед. Популација мрких медведа на нашој територији расте, јер је та врста заштићена и строго је забрањен лов. Они обитавају на свим деловима Таре, у кањонским деловима Дрине, на шумском подручју, Митровцу”, каже Милановић.

До сада најкрупнија јединка мрког медведа ухваћена је и обележена управо на овој планини. Шумски џин тежак је 246 килогарама, стар десет година и добио је име Александар по чувеном војсковођи Александру Великом. Осим по својој величини, специфичан је и по томе што је први који је маркиран огрлицом која има камеру.

РИНА / ГЗС