од брашна "типа 500", не би требало да утиче на повећање цене хлеба у продавницама.
„Одлука да се уредба не продужи, не би требало да доведе ни до каквих значајнијих поремећаја на тржисту хлеба јер су цене ниже у малопродаји него што је уредба прописивала", каже власник и председник Одбора директора компаније "Житопромет" из Сенте Предраг Ђуровић.
Објашњава да је уредба изгубила смисао пре неколико година, јер се хлеб у продавницама може наћи по нижој цени од "заштићене" која је износила 46 динара.

Сматра да оно што би евентуално могло да утиче на повећање цене хлеба су кретања цена на тржисту пшенице и брашна.

„Цене пшенице на берзи кренуле су на горе, а то неминовно проузрокује и раст цене брашна. Међутим, садашња цена хлеба у малопродаји је и 28, и 29 динара, далеко нижа од оне која је прописивана уредбом. Цену пшенице диктира повећана тражња у иностранству као и то што је сетва урађена на лош начин због временских прилика", објашњава Ђуровић.

Председник „Житоуније" Здравко Шајатовић каже да пшенице и брашна има довољно и за домаће тржиште као и за извоз.

„Пекари продају хлеб од брашна "Тип 500" знатно испод максимиране цене од 46 динара. Продају по 27 динара, а забележено је да га има и по 22 динара”, каже Шајатовић.

Наводи да по подацима пољопривредне инспекције, у Србији има око 3.000 регистрованих пекара, те да у условима апсолутне конкуренције на тржисту хлеба, нема претпоставки да би цена хлеба могла бити већа.

Шајатовић подсећа да по закону, у случају да дође до озбиљнијих поремећаја на тржишту, Влада Србије може у било ком моменту да поново донесе уредбу којом ће регулисати цену хлеба.

ГЗС/Танјуг