али пре свега председника Републике Србије и Савезне Републике Југославије који је и до данас остао једна од најоспораванијих политичких фигура с краја прошлог века.

Дана 1. априла 2001. године бивши председник Србије и СР Југославије Слободан Милошевић, осумњичен за злоупотребу службеног положаја, ухапшен је у Београду.

Хапшење је започето 30. марта, а окончано након два дана, после седмочасовних преговора о предаји.

Хапшењу су претходиле даноноћне страже присталица и симпатизера СПС-а и ЈУЛ-а испред куће у којој је Милошевић боравио.

Дана 28. јуна, на Видовдан је изручен Трибуналу у Хагу на основу уредбе Владе Србије. Ову уредбу Савезни уставни суд је истог дана прогласио неуставном.

После изручења Милошевића Хашком трибуналу, првобитној оптужници за ратне злочине на Косову и Метохији придодате су и оптужнице за ратне злочине и геноцид у Босни и Херцеговини и ратне злочине у Хрватској.

Дана 30. јануара 2002. године, Милошевић је оптужио Хашки трибунал да је извршио „зли и непријатељски напад“ против њега. У записник је унето да се не осећа кривим.

Током суђења, почели су да се јављају озбиљни здравствени проблеми код Милошевића.Патио је од слабог срца и осталих делова кардиоваскуларног система. Више пута је суђење одгађано због његовог здравствена стања.
Милошевић се више пута жалио на здравствене проблеме у судници Хашког трибунала, а судско веће одбило је 24. фебруара 2006. да га привремено пусти у Москву на лечење.

Он је 22. фебруара обавестио председавајућег судију Патрика Робинсона да не може да настави испитивање сведока, јер се не осећа добро.

Два дана пре смрти, Слободан Милошевић је у разговору са адвокатом Зденком Томановићем и Момиром Булатовићем, изразио сумњу да га, према речима адвоката Томановића, „трују“.

Томановић је на основу тога и захтева породице уложио писмени захтев да се обдукција изврши у Москви. Захтев је одбијен.

Ипак, Суд је пристао да два српска лекара присуствују обдукцији у Хагу.

Милошевић је умро у притвору у Схевенингену 11. марта 2006. године.

Хашки трибунал потврдио је да је преминуо бивши председник Србије и СРЈ Слободан Милошевић и најавио истрагу.

У штуром саопштењу пише да је Милошевић пронађен мртав у јутро 11. марта у својој ћелији у притвору Хашког трибунала.

Чувар је одмах позвао заповедника и лекара притвора. Лекар је потврдио да је Милошевић мртав.

Иако је саопштено да је тренутак смрти био између 7 и 9 часова ујутру, а да је стражар у 10 часова и 5 минута утврдио да је тело непомично, Зденко Томановић је 17. марта на телевизији Б92 изјавио да је у 9:30 добио телефоном обавештење да је Слободан Милошевић у шетњи.

Холандска полиција и судски вештак позвани су и започели су истрагу.

„Биће обављена аутопсија и токсиколошка анализа“, прецизирао је Трибунал.

Председник Трибунала Фаусто Покар наредио је да се спроведе истрага о Милошевићевој смрти.

Тело Слободана Милошевића предато је Холандском форензичком институту у Хагу. Милошевићева породица је обавештена о његовој смрти.

Како се наводи у саопштењу Националног савета за сарадњу с Хашким трибуналом, 12. марта је обдукција обављена у холандском Институту за судску медицину у Хагу.

У изјави коју је прочитао пред бројним извештачима у холу Хашког трибунала председник суда Фаусто Покар је навео да су холандски криминалистички техничари и стручњаци за судску медицину ујутро истражили Милошевићеву ћелију и тело преминулог, али да нису могли да утврде узрок смрти.

Због тога је, како то предвиђају закони земље домаћина, наложена хитна обдукција, која је обављена у присуству београдских патолога са са Војно-медицинске Академије у Београду.

Наложено је, такође, и токсиколошко истпитивање тела преминулог.

Обдукцију тела Слободана Милошевића вршила су два судска патолога и један неуропатолог, сви из Холандије, док је, поред патолога из Београда, обдукцију надгледао патолог из Белгије.

Цео ток обдукције је сниман и начињена је детаљна фотодокументација. По мишљењу експерата из СЦГ који су непосредно надзирали обдукцију, цео поступак је обављен веома професионално.

Приликом обдукције тела Слободана Милошевића је утврђено да је непосредни узрок смрти инфаркт.

Милошевићев бивши лекар Вукашин Андрић је изјавио да је смрт наступила због узимања непрописаног лека „дроперидол”. О томе је написао књигу „Анатомија судског убиства”.

Вест о његовој смрти затекла је цео регион. Иако је назнака евидентно било, ретко ко је очекивао да ће до ње доћи пре коначног епилога Хашке драме.

Понедељак 13. март, вест о смрти Милошевића и даље је била главна тема, раме уз раме са вестима о обележавању годишњице смрти премијера Зорана Ђинђића.

ГЗС/Данас