Штафета младости.Последњи носилац тог симбола оданости Јосипу Брозу Титу у граду на Морави био је Бранко Божовић, у то време перспективни фудбалер чачанског Борца и капитен омладинске репрезентације Југославије у којој су играли Просинечки, Јарни, Бобан, Шукер, пише Морава инфо.

"У згради Комитета примио ме је тадашњи председник Савеза социјалистичке омладине Чачка Бата Калајановић и рекао ми да сам као узоран омладинац и неко ко је препознатљив у јавности одабран да будем последњи носилац штафете. Дао ми је кратак текст и рекао ми да га научим напамет. Био сам најпоноснији човек на свету. Знало се шта је Југославија, ко је Тито и шта представља Штафета младости. У граду од 70.000 становника баш тебе да изаберу за такву част. Вероватбо тих дана нисам био ни свестан какву сам част добио. То ми је данас много јасније", започиње своју причу популарни Божец, како га зову у родном граду.

Божовић се и данас савршено сећа сваког детаља од пре равно 30 година.

"Трг и околне улице биле су крцате људима. На централном месту горњег платоа градског трга налазила се бина до које је требало да донесем штафету. Чекао сам је код ресторана Пролеће, на стотинак метара од тачке до које је требало да дотрчим. Донели су ми штафету и лагано сам кренуо дуж шпалира кроз који смо могли да протрчимо само ја и двоје, троје људи који су трчали иза мене. Никога нисам примећивао, само сам размишљао о тексту који треба да изговорим. Покушао сам да га поновим у себи, али сам схватио да нисам запамтио ни реч. Преплавила ме паника", присећа се Бранко Божовић и кроз смех наставља:"Стигао сам са штафетом у руци до председника омладине, а једино што сам успео да кажем је: ’’Друже председниче… Друже председниче… Друже председниче…’’. Даље нисам могао да изустим ни реч. Председник Калајановић је видео да сам се изгубио, сагао се, прекрио руком микрофон и рекао ми како отприлике иде текст. Некако сам се снашао, али су ме касније пријатељи задиркивали да нису знали да у Чачку постоје три председника омладине – смеје се Божец.

Он каже да тада није могао ни да претпостави да ће бити последњи носилац Штафете младости.

“Још увек се осећао ентузијазам заједничке државе, што је било видљиво и на чачанском тргу. Нажалост, за годину или две све се преокренуло. Жао ми је што је нестала та лепа земља у којој сам имао много пријатеља различитих националности. Многи покушавају да ревидирају историју, али то је било безбрижно време. Поносан сам што сам био учесник једног великог догађаја”, наглашава Божовић, кога је сплет бизарних околности спречио да буде члан чувене ’’чилеанске’’ генерације која је у октобру исте године освојила титулу светског јуниорског првака.

 Морава инфо