буде повећана са садашњих 35.000 динара на 40.000 динара и најавио да ће пензионери прво увећање примања, од укупно два, имати 1. новембра од девет одсто.

„Када је минимална зарада у питању, мислим да јесте реално да буде 40.000 динара. Од 15. августа ће разговарати послодавци и представници синдиката, ако се договоре добро је, уколико не, од 1. септембра разговараћемо и ми са њима", рекао је Мали Тањугу на питање да ли постоје финансијске могућности да минималац достигне 40.000 динара.

Подсетио је да је рок до 15. септембра да се дефинише износ минималне зараде за следећу годину.
„Нама је намера да идемо на двоцифрено повећање минималне зараде, под условом да се послодавци и синдикати договоре, да то по први пут буде зарада од 40.000 динара", истакао је Мали.

Подсетио је да је 2011. године мимнимална зарад била 15.700 динара.

„Ми смо је из године у годину повећавали и данас је 35.000, а ми хоћемо да је повећамо на 40.000 динара, што је веома велики помак напред", нагласио је министар финансија.

Напоменуо је да ће то повећање "погурати" и остале плате и отворити веома велику "рупу" код полодаваца, због чега ће држава терет тог повећња преузети на себе.

„Ми ћемо изаћи са предлогом да тај износ који би послодавци дали за повећање минималне зараде радницима опет покрије држава кроз повећање неопорезивог дела дохотка и кроз смањивање неких доприноса. О томе ћемо још разговарати са њима, тако да послодавце то ништа не кошта, а да корист имају запослени у Србији", објаснио је Мали.

Оценио је да је једини приступ у условима кризе и раста инфлације да се минималац повећа изнад стопе инфлације, тако да запослени добију већа примања у реалном износу.

Мали је нагласио да се за јесен, осим тога, планира и пакет повећања плата у јавном сектору које ће, такође, бити двоцифрено и повећања пензија.

„Имаћемо повећање пензија од (укупно) 19,1 одсто нередне године у односу на ову, с тим што ће од 1. новембра ове године бити повећане за девет одсто, а од 1. јануар додатних 11,2 одсто, што је укупно 19,1 одсто. То не може да се сабира, него се множе две цифре. Дакле, на просечну пензију то нам је повећање за 2023. у односу на 2022. од 19,1 одсто", напоменуо је Мали.

Нагласио је да се ради о највећем повећању пензија до сада усмереном на заштиту животног стандарда пензионера и да то показује колико влада брине о њима.

„Уколико одрадимо како треба, нама ће просечна пензија наредне године бити 310 евра, а данас је 265 евра. Дакле, идемо ка оном циљу да до краја мандата наредне владе просечна пензија буде 500 евра, а просечна плата 1.000 евра. То нам је крајњи циљ од кога не одустајемо и ово су управо кораци који нас воде ка остварењу тог циљ", истакао је Мали у изјави за Тањуг.

Министар је навео да ће са планираним повећањем минималца и плата у јавном сектору наредне године, просечна плата износити 710 евра, а у другој половини 2023. и већа.

„Још једном потврђујемо снагу и стабилност наших јавних финасија. Управо су у току огромна криза и изазови, али показујемо да су нам грађани број један", рекао је Мали.

Нагласио је да ће влада наћи новац за гас, нафту и струју, као и за све друго што је потребно, али и за повећање плата и пензија. "То је једини начин да идете напред и мислиим да нашу одговорност и одговорност наше економске политике на овај начин најбоље показујемо. Не заустављамо инвестиције, оне теку, у Србији се гради и ради, бавимо се енергетском кризом, набављамо све што је потребно да бисмо ову зиму презимили са што мање негативних последица и повећавамо животни стандард грађана", рекао је министра Мали.

Додао је да се то чини кроз поделу ваучера, једнократне помоћи и максимално повећање плата и пензија.

ГЗС/Танјуг