километара како би се утврдило стање вода унутар сваког водног подручја и омогућило да се оне сврстају по класама.
Истраживачи из међународног тима који ради у оквиру твининг пројекта „Подршка планирању политика у сектору управљања водама“ чија је вредност 1,5 милиона евра су на Златибору где узимају узорке са Црног Рзава.
„Ми смо тим експерата из земаља ЕУ, Немачке, Аустрије и Холандиије, радимо са српским партнерима и утврђемо колико су здраве воде у Србији. Кроз мониторинг воде тражимо индикаторе које можемо да добијемо кроз хемијске и билошке јер рецимо ако у води пронађено врсте које су ту неколико година можемо да закључимо да је вода била добро статуса сво то време, али то није увек случај“, изјавио је стални саветник за Тwининг пројекте Штефан Фон Кајт.
На месту где смо затекли истраживаче река Црни Рзав од чисте планинске реке улази у бетонско корито изграђено јер је реч о бујичном водотоку преко кога пролази магистрала за Црну Гору.
Кајт објашњава да је јасно видљиво баш на овом делу реке да је Црни Рзав са једне стране пун живота а са друге крајње деградиран.
„Овде је на делу јако фиксирање обала реке да би се управљало бујичним токовима али то је могло да буде урађено и на савременији начин тако да се узму у обзири и аспекти заштите животне средине, тако би остао фокус на заштиту од бујица али река не би била доведена у опасност“, рекао је он и додао да се тако ради у Немачкој и да је жеља да се та искуства размене и са Србијом.
Лидер компоненте 1 пројекта Марио Сомерхаузер каже да су истраживања већ спровели на неколико река у Србији а сада истражују планинске реке и потоке од који су неки у врло природном стању а неке деградиране.
„Ми желимо да пронађемо у чему је разлика, зашто су једни врло природни а други деградирани, такође спроводимо истраживања о живом свету овде, такође и о квалитету воде, као и оструктури речних корита што зовемо хидроморфорлогијом како би утврдили где је очувана природна структура река а које су канализоване“, рекао је он.
Помоћник директора Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ Момир Пауновић каже да су колеге из иностранства ту да помогну у развоју методологије управљања водама.
„ У овом моменту радимо на развоју методологије мониторинга статуса вода, конкретно ради се на еколошком статусу а Црни Рзав је овде добар пример како река у горњем току има непромењење, референтне скоро непромењене природне услове а на само 50 метара дана она је потпуно регулисана“, каже Пауновић и додаје да постоји свест да се треба бранити од бујица али да то треба радити на савременији начин.
Како је нагласио у оквиру пројекта стручњаци из Немачке и Аустрије помоћице у дефинисању мера за управљање водотоцима у Србији.
„Треба од њих да научимо јер су они у прошлости радили на исти начин као и ми сада а већ сада они улажу велика средства да своје водотоке ревитализују“, рекао је Пауновић и додао да је циљ да се направе такве техничке мере заштите од поплава а да се што мање угрози животна средина.
У случају регулације Црног Рзава, истиче он, уместо бетона могао је бити употребљен природни или ломљени камен који би омогућио много боље услове за развој заједница.
Циљ пројекта је да ојача капацитет републичке Дирекције за воде, јавних водопривредних предузећа „Србијаводе“ и „Воде Војводине“ како би се у интегралном управљању водама спровели принципи који произилазе из директиве о водама ЕУ, рекла је лидер компоненте 3 пројекта Милица Миленковић и додала да је конретан циљ израда плана управљања водама Републике Србије за период од 2021. до 2027. године.
„Више од 30 стручњака ово теренско истраживање извршиће на површини већој од хиљаду километара а биће између 15 и 20 мониторинг тачака „ рекла је она и додала да је циљ мониторинга утврђивање стања унутар сваког водног подручја које ће омогућити разврставање водних тела у једну од пет класа.
ГЗС/Танјуг
