организовала је промоцију песничке збирке „Зрно песка у оку” Зорице Лешовић Станојевић, саопштено је из Градске библиотеке.
Учесници другог мајског програма, уприличеног у славу поезије, били су Данијела Ковачевић Микић, просветни саветник у Школској управи Чачак, књижевни критичар и један од рецензената књиге, и ауторка, по професији новинар чији лирски првенац је овом приликом представљен. За надахнуто казивање одабраних стихова из збирке побринула се Софија Димитријевић, ученица трећег разреда Гимназије у Чачку. У музичком делу програма учествовале су ученице Музичке школе из Чачка, Ђурђа Миловановић и Марија Ружичић које су на харфи извеле композиције „Нови Јерусалим” и „Јесењи ветар”.
Зорица Лешовић Станојевић рођена је 1962. године у Суботици, али од своје седме године живи у Чачку. Дипломирала је на Факултету политичких наука на Катедри за новинарство и комуникологију, те свој посао новинара приљежно, посвећено и професионално обавља у ”„Чачанском гласу” већ више од 20 година. Аутор је више од 400 интервјуа са личностима из света културе, уметности и науке, добитница бројних похвала, признања и награда, а њена поезија је заступљена у више од 50 зборника и антологија. Приредила је два зборника „Моравски сусрети и повеље” 2010. и 2015. године. За духовну поезију дарована је Благодарјем из Хиландара и Златником са ликом Светог Саве, а за љубавну песму „Твоје име” освојила је Награду „Момчило Настасијевић”. „Златну значку” Културно-просветне заједнице Србије добила је 2016. године.
Обимни поетски опус Зорице Лешовић Станојевић, обједињен у збирци „Зрно песка у оку”, брижљиво је сабиран и дорађиван скоро пуне три деценије, о чему сведоче прецизно наглашени датуми настанка готово сваке песме, заједно са детаљнијим објашњењима о примљеним признањима и публикацијама у којима су досад објављене. Конципран је у осам циклуса (У петом кругу, Нећу у Прокрустову постељу, Кардиограми, Једна реч, а све, Митологија срца, Мој мол..., Шапат ка Небу и Ви сте криви), а потписници рецензија овог опсежног књижевног дела су, поред Данијеле Ковачевић Микић, Срба Игњатовић, песник, прозни писац, есејиста и књижевни критичар, и Живорад Недељковић, песник, уредник за поезију у Издавачкој кући „Повеља”, уједно и добитник Дисове награде у оквиру 48. Дисовог пролећа 2011. године.
У разговору са песникињом публика је имала прилику да чује нешто више о генези самог дела, темама, мотивима и искуствима који су пресудно утицали на ауторкин лирски исказ, али и стихове који најбоље дочаравају тон и атмосферу збирке „Зрно песка у оку”. Говорило се о симболици синтагме по којој је насловљена књига, али и о вишезначју бројних других елемената од којих је ова песничка творевина саткана.
Данијела Ковачевић Микић је навела кључна полемичка места која се неминовно намећу када се делу приступа из перспективе књижевног критичара. На првом месту је истакнут обим песничког првенца Зорице Лешовић Станојевић и како се сваки циклус може посматрати као рудимент необјављене, а накнадном стилизацијом могуће песничке књиге. Друго полемичко место је степен занатске вештине којом се лична, аутобиографска грађа преводи на општи, универзални план. Језик има посебно важну улогу у исказивању емотивних распона и варијација, а то осећају и читаоци. Завидна тематска разноврсност и стилска разноликост збирке се могу посматрати као треће полемичко место, по речима Данијеле Ковачевић Микић, а готово свака песма обилује таквим елементима.
На самом крају програма ауторка се још једанпут обратила публици и позвала на разговор о својој поезији, па су са остатком аудиторијума своје утиске поделили и искусни љубитељи њеног песништва.
Глас западне Србије
