био је главни извор прихода у златиборском крају. Катран се превозио и продавао широм Шумадије, Баната, а стизао је и до Македоније, прича старина Миленко Мандић из Мачката.

Катран се прави од луча који се вади од пањева црног бора. “Нема доброг катрана без доброг луча, а најбољи је од пањева борова столоваша,” тврди Љубенко Радовић из златиборског села Јабланица. Он каже да се за израду катрана користе пањеви који након сече стабла одстоје по 20 и више година у земљи.

“Катран се пече у катраницама које се праве тако што се у земљи ископа темељ и на њега се зидају облице у ћертове као што су се зидале старе зградице”, прича Радовић и додаје да се потом облице облепљују иловачом која се претходно добро изгазила ногама.

Љубенко Радовић испред катранице у Јабланици, фото: Глас западне Србије

“Затим се спреми луч од зрелих пањева, он се исцепа и сложи у катраницу. Потом се одозго луч прекрије отпадом од пањева и запали”, објашњава један од малобројних катранџија који још увек чувају тајну овог заната. Процес се према његовим речима наставља тако што се након сат времена пламен угаси да не би ухватио луч, затрпава се ситном земљом а само се оставља слаб пламен на средини.

“Кад достигне потребну температуру из катранице почиње да цури катранска вода која се користи као лек и за људе али и за стоку, потом креће да излази и катран који се продаје на мало (у теглама) и на велико (у бурадима)”, вели катранџија Радовић.

Од катрана који се продаје по цени од 10 евра за килограм, увек је могло да се добро заради. “Мој отац је одшколовао и одгајио нас осморо деце прављењем и продајом катрана, а новац који се од њега добије кажу и да је и најбатљивија пара јер се тешко заради али и тешко потроши”, искрен је Љубенко.

Катран има различите намене. Користи се као лек и најкориснији је за лечење органа дигестивног тракта. Вема је користан и у лечењу рана и кожних болести и код животиња и код људи.

Катран као лек, фото: Глас западне Србије

“По једна кап на коцку шећера 40 јутара и стомачни проблеми као руком однешени”, тврди овај вредни Златиборац. Он истиче да се катран користи и за премазивање кровне конструкције и објеката прављених од дрвета, јер се сматра одличним изолатором и заштитом од жишка и других инсеката.

На жалост овим послом ретко ко се још увек бави. “Од једне катранице може да се заради око 5 000 евра, али млади не желе то да раде, радије ће отићи на Златибор да перу чаше за 20. 000 динара”. Радовић каже да је у овом послу најтеже извадити пањеве, али да је то данас уз помоћ машина и трактора много једноставније, али ипак ретко ко се одлучује да се овим послом бави.

Упараво се због тога сваке године у ово време организује народни вишебој у златиборском селу Јабланица где се између осталог демонстрира и традиционално печење катрана како би се овај стари занат сачувао од заборава.

Глас западне Србије