Агенција за борбу против корупције водила поступак против петине посланика Народне скупштине 


U Srbiji danas temperatura do 23 stepena              U Skupštini danas konsultacije o izboru zamenika predsednika radnih tela              Novopazarski srednjoškolci najbolji u regionu              Plan rasturanja Republike Srpske!? Dodiku rade o glavi, ucene stižu i predsedniku Srbije              „Dodatna nastava” za najperspektivnije mlade fudbalere Borca              Zašto investirati u Zlatibor - 10 biznis ideja              Donacija Ženskom centru Užice              Rekonstrukcija fontane na Gradskom trgu             

 
Агенција за борбу против корупције водила поступак против петине посланика Народне скупштине
Trenutno na sajtu: 384       |       Podeli:
23.06.2016 | 0 коментар(а)



Од 250 посланика Народне скупштине којима је потврђен мандат, Агенција за борбу против корупције је против 51 покретала поступке због непријавиљивања имовине и других кршења закона.

Има и посланика са активним кривичним пријавама.

Агенција за борбу против корупције водила је поступак против сваког петог од 250 посланика новог сазива Народне скупштине Републике Србије. Од 51 посланика, највише их је било из Српске напредне странке (СНС) – 13, Социјалистичке партије Србије (СПС) – 9 и Социјалдемократске партије Србије (СДП) – 4.

Из Демократске странке (ДС) их је било троје, а међу њима и садашњи председник странке Бојан Пајтић. Њему је Агенција изрекла меру упозорења због неправовременог пријављивања функције.

Пајтић није одговорио на позиве Центра за истраживачко новинарство (ЦИНС) за разговор.

Од 51 посланика, Агенција је против 43 водила поступак јер је сумњала да на време нису поднели извештај о имовини и приходима или да су са намером скривали имовину, док четворо наводно није пријавило да су ступили на нову функцију или им је стара престала.

Остали поступци су вођени због сумње да се функционери нису одрекли управљања у својим фирмама, за примање поклона, непреношење управљачких права и обављања директорске функције у приватној фирми за време вршења јавне функције.

До података о броју посланика који нису поступали по Закону, новинари ЦИНС-а су дошли тако што су у протеклих шест месеци прикупљали податке за више од 1.500 функционера против којих је Агенција покретала поступке од свог оснивања. ЦИНС ће ускоро да објави базу података са свим поступцима, која ће показати какав су они имали исход.

Агенција поступак покреће против функционера за које постоји сумња да су прекршили Закон о Агенцији за борбу против корупције. Ако прекршај докаже, Агенција функционерима може изрећи меру упозорења, донети јавну препоруку за њихову смену или меру јавног објављивања да закон није испоштован.

Када постоји сумња да је дошло и до озбиљнијег прекршаја или кривичног дела, Агенција судовима и тужилаштвима подноси захтев за покретање прекршајног поступка односно кривичне пријаве.

Прекршајни поступци вођени против новоизабраних посланика углавном су завршавали минималним казнама. У пет случајева, Агенција је поднела и кривичне пријаве.

Верољуб Арсић, фото: Н1

Један од функционера против којих је Агенција средином 2013. године поднела прекршајну пријаву је Верољуб Арсић, који у новом скупштинском сазиву представља СНС. Агенција је утврдила да је Арсић био директор у својој фирми Вецко из Пожаревца у време док је био посланик у ранијем сазиву Народне скупштине.

Прекршајни суд у Пожаревцу је више од годину дана покушавао да Арсића приволи на саслушање. Позиви су му слати на адресу, чак и уручивани његовом оцу, али се Арсић никада није појавио на саслушању. Два пута је изостанак оправдао службеним путовањем и примањем високе државне делегације.

Суд га је у фебруару 2015. године казнио минималном законском казном за тај прекршај од 50.000 динара. Сама Агенција је Арсићу изрекла меру „јавног објављивања одлуке о повреди Закона.“

Арсић каже да због обавеза није могао да се појави пред судом и да је у његовом случају реч о формалном кршењу закона који је настао због превида, чиме нико није оштећен. Додаје да функционери због позиција које заузимају и примера који би требало да дају грађанима, морају да воде више рачуна о поштовању закона.

Пет кривичних пријава

Агенција за борбу против корупције, између осталог, надгледа и санкционише функционере: прати да ли су у сукобу интереса, јесу ли пријавили имовину и слично. Када дође до тежих повреда закона, нпр. када посумња да је неки од функционера имао намеру да прикрије имовину, Агенција може да подноси и кривичне пријаве. То се догодило код петоро посланика из новог сазива Народне скупштине.

Душан Бајатовић, фото: Медија центар

Случајеви Чедомира Јовановића и Душана Бајатовића су окончани, док се још воде поступци против Горана Јешића, Славице Ђукић Дејановић, Верољуба Стевановића.

Агенција је ЦИНС-у доставила кривичне пријаве, али су у њима били прикривени скоро сви подаци па се из њих није могли сазнати више детаља, чак ни у случајевима у којима су поступци завршени.

Пријава против Чедомира Јовановића, председника Либерално демократске партије (ЛДП), је одбачена јер Прво основно тужилаштво у Београду није могло да докаже његову намеру да је хтео да сакрије имовину. Јовановић је имао и прекршајну пријаву због непреношења управљачких права у фирми, али је поступак обустављен због застарелости.

Душан Бајатовић, директор Србијагаса и потпредседник СПС-а, је ослобођен оптужби тако што је у договору са новосадским основним тужилаштвом у хуманитарне сврхе уплатио 200.000 динара.

До објаве текста, Јовановић и Бајатовић нису пристали да прокоментаришу своје случајеве новинарима ЦИНС-а.

Апелационо јавно тужилаштво из Крагујевца обавестило је ЦИНС да се поступак против члана посланичке групе Демократске странке (ДС) Верољуба Стевановића и потпредседнице СПС-а Славице Ђукић Дејановић води пред тамошњим Основним јавним тужилаштвом.

Према њиховим подацима, саслушање некадашњег градоначелника Крагујевца Верољуба Стевановића је више пута одлагано због неуредне доставе позива а ново је било заказано за 13. јун ове године.

Стевановић каже да се ни тада није појавио јер је био на путу и да ће се све одложити за који дан. У тренутку када су га новинари ЦИНС-а позвали није рекао много о кривичној пријави поднетој против њега. Касније се није јављао на позиве, иако је тако било договорено.

У случају Ђукић Дејановић, тренутно се изводе докази како би се утврдило да ли постоје имовина и приходи које није пријавила а по Закону о Агенцији за борбу против корупције је била обавезна да то учини.

У изјави за ЦИНС она каже да је проблем био у стану који је продала и пре него што је постала функционер па није ни сматрала да га треба пријавити.

“Ја сам потпуно сагласна да функционери и њихова имовина, све, треба да буде доступно јавности, да Агенција треба да ради свој посао, али за случај неких нелогичности, мислим да је коректније да се најпре Агенција увери у истину”, каже Ђукић Дејановић.

Горан Јешић, фото: РТВ

Горан Јешић, посланик ДС-а, каже да јесте прекршио Закон тако што није тачно пријавио имовину, али да не мисли да то заслужује кривичну већ само прекршајну пријаву. Он је 2013. године имао и прекршајну пријаву због неблаговременог пријављивања имовине, која је обустављена због застарелости.

Скоро сви функционери са којима су новинари ЦИНС-а ступили у контакт сложили су се да је рад Агенције важан али да у њиховим случајевима није дошло до озбиљнијих прекршаја.

Минималне казне за прекршаје

У свим случајевима који су се нашли пред прекршајним судом изречене казне су биле у рангу законског минимума или испод њега. Тако је од 29 оних у којима је донета пресуда, четрнаест функционера кажњено са 50.000 динара, док је у три случаја казна износила 20.000 динара. Четири пута функционерима је изречена опомена а у осам наврата је поступак обустављен.

Верујте ми да нити имам времена да се толико бавим законом, нико од нас нема толико времена да се бави законом.

Горан Кнежевић, фото: србија. гов

Горан Кнежевић, некадашњи министар пољопривреде, шумарства и водопривреде и функционер ДС-а, а сада посланик СНС-а, није на време пријавио 1,34 милиона динара колико је зарадио као члан одбора директора у Нафтној индсутрији Србије.

Првобитном пресудом Прекршајног суда у Београду је кажњен опоменом али му је касније апелациони суд казну преиначио па је морао да плати минималну казну - новчани износ од 50.000 динара.

Кнежевић каже да је прихватио казну и да није било ничег спорног у томе. Према његовим речима, закаснио је са пријавом јер „верујте ми да нити имам времена да се толико бавим законом, нико од нас нема толико времена да се бави законом“.

“Да нас је неко упозорио вероватно би на време то урадили и већ би решили, тако да у принципу, кажем, то је у питању кашњење, али није било ништа злонамерно, јер у међувремену сам пријавио све приходе и платио на њих порез, тако да ништа ту није спорно“, објашњава Кнежевић.

Исто је на суду прошао и функционер СПС-а Бранко Ружић, који је у прошлости већ био посланик и министар у Влади Србије. Београдски прекршајни суд га је казнио јер није на време поднео извештај о својој имовини и приходима.

ОВДЕ можете погледати списак свих посланика Народне скупштине против којих је Агенција водила поступке.

Извор: Цинс

 




PODELI:








Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 155.825.121 посета
Тренутно на сајту: 384 посетилац(a)