недељу пред почетак његових страдања, смрт и Васкрсење. Цвети увек падају у недељу, дан после Лазарове суботе У православљу се данас, недељу дана пре Ускрса, подсећа на свечани улазак Исуса Христа у Јерусалим.

Према хришћанском предању, Христос је, праћен својим ученицима, кренуо из Витаније у Јерусалим. Глас о доласку Спаситеља и васкрсењу Лазара Четвородневног брзо се ширио, па су му се на путу многи придружили.

На улазу у Свету земљу народ га је дочекао простирући хаљине на пут којим ће проћи. Машући гранама палме у знак добродошлице Спаситељу који иде у сусрет вољним страдањима, народ је узвикивао "Осана (слава) сину Давидову".

Како бележе јеванђеља, његови ученици су му довели магарицу на којој је ушао у град. Тиме се испунило старо пророчанство "Ево цар кротки иде и јаше на магарици".

По народном обичајном календару, данашњи дан почиње умивањем водом у којој су јуче, на Врбицу, потопељни цветови како би укућани били румени и здрави.

На Цвети се обично бере цвеће, али се не уноси у кућу, већ се држи у дворишту у посуди са водом. Обичај је да се тог дана млади међусобно дарују цвећем.

Некада је био распрострањен обичај да се на Цвети цео дан шета окићен цвећем. Момци су правили букете и носили их девојкама, а сваки цвет имао је своје значење.

Ставља се и врбова гранчица "за брз напредак", понегде дрен "за здравље", а девојке стављају и љубичице.

У српској историји, на овај дан, народ се увек окупљао у радости, али без весеља.

У Такову је на Цвети 1815. године кнез Милош Обреновић позвао Србе на устанак против Турака речима "Ево мене, а ево вама рата са Турцима". Веома мали број породица данас слави крсну славу. Понегде се слави као заветина.

Данас је, други пут од почетка Великог поста, дозвољено јести рибу. Верници сутра улазе у последњу седмицу Васкршњег поста, недељу страдања, смрти и васкрсења сина божјег.

Празник Цвети установљен је још од првих хришћанских времена, а свечано се прославља од трећег века нове ере.

ГЗС/ Информер.рс